Да ли краће радно време значи бољи радни учинак?

Jесте ли од оних што журним кораком стижу на посао или бисте радије да успорите, јер вам помисао на осам сати у канцеларији и није тако привлачна? Да ли бисте убрзали када би уместо осам сати на послу проводили шест?

У разговору са грађанима сазнали смо да би нарочито скраћење радног времена одговарало мајкама, као и то да се неки од њих брину да шест сати не би било шест, већ више од тога, као што и сада раде више од осам сати, а неретко и додатни посао.

Смањење броја радних часова највише не би одговарало послодавцима, јер би морали да запосле још радника, а самим тим би се повећали трошкови производње. Али не би годило ни запосленима, истичу у Унији послодаваца Србије.

"Замислите ви сад скратите на шест сати недељно...према неким прорачунима, с обзиром на то да је минимална цена рада по сату 155,3 динара, раднику би на месечном нивоу у коверти било мање од 2.500 до 3.000 динара, ако рачунамо минималну зараду", каже Срђан Дробњаковић, директор Уније послодаваца Србије.

Предрасуда је да би се и продуктивност повећала, истичу социолози.

"За исто радно време на различитим местима и делатностима човек постиже различиту продуктивност. То показује и поређење дужине радног времена током радне недеље у Европи. на пример има радну недељу од 44, Грчка 43, Србија и Немачка око 40, Холандија и Белгија 30, Француска и скандинавске земље око 35 радних сати", примећује др Нада Новаковић, научна сарадница Института за друштвене науке.

Напомиње да на то колико ће радник бити вредан не утиче само дужина рада, већ технологија и услови у којима ради.

"Ако ми кажемо да је Немац продуктивнији од Србина, јер смо лењи, то није тачно, јер су услови рада, образовања и радне снаге различити. Надницу коју током једног сата заради Немац је 9,1 евро, док је код нас 1,30", тврди Новаковић.

На то се надовезују из Уније послодаваца и истичу да су "машине у Србији старе од 30 до 35 година, док је у Европи просек између 15 и 21 године. Машине се не обнављају, а оне су основна средства која би могла да утичу на продуктивност."

Скраћење радног времена пријало би здрављу 

Ипак, несумњиво је да би скраћење радног времена у смислу здравља пријало сваком човеку. Нарочито онима који раде у тешкој индустрији: грађевини, металургији.

"Тако да са смањењем они би сигурно имали мање оштећења у смислу коштано зглобног система, уколико се раде тежи послови. Затим особе које раде испред компјутера четири сата и више би сигурно имале мања оштећења вида", објашњава др Игор Димитријев из Дома здравља "Др Милутин Ивковић" на Палилулу.

Међутим, пут до скраћења радног времена није тако кратак. Нарочито што му претходе одређени предуслови: редовно плаћање радника као и поштовање радног времена запослених.

Скраћење радног времена један је од начина да се стимулишу запослени. Ипак, мање радних сати значило би и мању плату, па упућени у радну област сматрају да би запослени у том случају потражили додатни посао, што значи да би радили у сивој или црној зони. Процењује се да се у таквој ситуацији тренутно налази око двеста хиљада људи у Србији.