Рекорд – 145 милиона динара за годину дана неоснованог притвора
Сваке године се у Србији изрекне око 50 хиљада дана неоснованог притвора, а новчани износи који се на име те штете исплате премашују милион евра. Стручњаци тврде да и даље тужиоци предлажу, а судије често одређују и продужавају притвор, иако су им на располагању друге, подједнако ефикасне законске мере – попут јемства, забране напуштања боравишта или стана и одузимање путних исправа.
Рекордну накнаду штете од 145 милиона динара добио је Угљеша Гргур, за годину дана неоснованог притвора. Док је најмања сума коју је неправедно притворени грађанин добио била око 2.000 динара.
Висина одштете зависи од дужине трајања притвора, интересовање јавности или ранијег угледа. Онима који су невини провели време иза решетака само у првих пет месеци ове године из буџета Министарства правде исплаћено више од 4.200.000 динара. У наредном периоду могло би издвајање по том основу бити мање, јер надлежни тврде да је број притвореника преполовљен.
"Подсетићу да се 2010. године у Окружном затвору у Београду, који представља највећу притворску јединицу не само у нашој земљи, већ и у региону налазило 1.370 притвореника, а да је тренутно стање у овој установи 670 притвореника", рекао је Дејан Царевић, директор Управе за извршење кривичних санкција.
Упућени, међутим, упозоравају да се алтернативне мере и даље не користе довољно. Према подацима Београдског центра за људска права у првих шест месеци прошле године 3.000 пута судија је доделио притвор, а јемство тражио тек у 13 случајева.
"Имате ситуацију да прва ствар коју судије и тужиоци разматрају у тој иницијалној фази кривичног поступка и касније када одлучују коју ће меру применити се углавном одлучују на притвор, док на другој страни јемство се користи на нивоу статистичке грешке", истакао је Никола Ковачевић из Београдског центра за људска права и додао да је проблем у ретрибутивној природи, у томе што је и судовима и тужилаштвима најлакше да изрекну меру притвора.
Навика у правосуђу
Професор са Правног факултета, Милан Шкулић истакао је да то је последица навике у правосуђу, где се практично не уочава колико је велика потреба да се више користи јемство.
"Та мера заиста не може да замени сваки притвор, али некада може притвор да замени, на начин који је чини ми се повољнији и за окривљеног и за правни систем", каже Шкулић.
Иако су и у тужилаштву сагласни да се притвор одређује у већој мери него што је потребно, кажу да ослобађајуће пресуде чине тек десети део свих донетих пресуда.
"Чињеница да постоје ослобађајуће пресуде јесте једна нормална последица правосудног система, тако да је то цена коју држава треба да плати за једно нормално функционисање правосуђа", рекла је Светлана Ненадић из Удружења тужилаца Србије.
Добар пример могла би да буде Холаднија, у којој две деценије примене оштријих казни није дало резултате, док је чешће кажњавање алтернативним мерама довело до пада криминалитета за чак 30 одсто.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 6
Пошаљи коментар