Добри људи враћају осмех Тамари и Тијани

Све је било лепо и добро до пре шест година. Тада се у ово село и дом уселила туга - а девојчице, тек са сваком годином која стиже, боље разумеју шта је то што их ноћу буди, и шта им недостаје у сваком новом дану.

"Па, најтеже им је увече, наиђе криза, тешко им је. Мале су остале без родитеља, боримо се колико можемо да све буде нормално", каже Добрица Соврљић, Тамарина и Тијанина тетка.

Тамара и Тијана су два, од укупно три ђака четвроразредне школе у Бањама. У селу са тридесетак кућа и само петнаестак становника, тешко детињство, чини се још тежим.

Тијана каже да има три другарице Момирку, Анђелу и Милицу. "Оне само долазе викендом. Волела бих да има више деце, да се играмо жмурке и одбојке", каже Тијана.

На јесен Тамара креће у пети разред, и то би требало да буде школа у Брњаку - али, то би значило 10 километара дневно пешачења преко административног пункта, па кроз шуму, на другу страну језера. На срећу, неће бити тако - општина је обезбедила плац, дародавци материјал и до јесени ће сестре бити у новој кући у Зубином Потоку.

Тамара каже да једва чека да се кућа заврши, јер ће јој школа бити близу, а имаће и друштво. 

"Скупио сам људе који помажу, скоро бесплатно. Надамо се биће брзо и плоча, ово неки дан, кров, значи, првог септембра, кад буду пошле у школу, биће усељена", каже Владан Ковачевић из Зубиног Потока. 

"Ми родитеље да им надоместимо - не можемо. То је факат. Ал', ето, онолико колико будемо могли да им пружимо љубави, и колико то схвате добра деца, мислим да смо направили једну лепу ствар", каже Саша Дедовић из Косовске Митровице.

Помогли су и још помажу многи, од пројектаната до зидара, за осмех и радост ових девојчица, којима је живот, овде на Космету, већ узео превише.