Као да нестане Зајечар – болести срца и крвних судова сваке године однесу 50.000 живота

Пацијенти који су преживели срчани удар већински имају велико поверење у своје лекаре, мењају лоше животне навике и придржавају се терапије углавном само у првој години опоравка, а троше више од 5.000 динара месечно на набавку новијих, ефикаснијих лекова – кључне су поруке резултата великог Упитника о животу после инфаркта у Србији који је представљен у Београду.

Удружење пацијената који су преживели срчани удар "Моја друга шанса" и бројни кардиолози окупљени у Удружење коронарних јединица Србије, организовали су едукативну трибину и дружење под називом "Живот није лото".

На трибини су представљени резултати истраживања о животу пацијената после преживљеног срчаног удара, које је спровело удружење "Моја друга Шанса", уз подршку Удружења коронарних јединица Србије и удружења "Наша Аска".

Председник удружења пацијената "Моја Друга Шанса" Иван Тојагић наводи да је више од 1.000 испитаника одговарало на питања из Упитника, а међу циљном групом су биле особе који су доживеле инфаркт или имају некога у свом окружењу ко се суочио са оваквим срчаним проблемима.

Упозорава то што је анкета показала да се већина пацијената када изађе из болнице о томе како да настави живот информише на интернету.

"Шездесет четири одсто анкетираних каже да би било добро да се направи саветовалиште, кол-центар, едукативни центар, где би се окупљали, размењивали искуства, где би долазили лекари, нутриционисти, фитнес тренери који би их упућивали како да наставе са животом", рекао је Тојагић.

Већа доступност ефикасне терапије

Према резултатима анкете, многи пацијенти се осећају да су препуштени сами себи када је реч о информисаности, па тако половина испитаних информације о томе како се живи после инфаркта тражи на интернету. Треба им боља, системска подршка, њих 64 одсто предлаже увођење стручних саветовалишта или цалл центара као решење за бољу комуникацију и информисаност.

Сваки трећи испитаник наводи антитромбоцитне лекове као најважније после инфаркта миокарда, тј. лекове који спречавају зачепљење крвних судова, а сваки четврти каже да су најефикаснији статини, лекови који смањују масноћу. 

"Од преписане терапије, анкетирани углавном узимају три лека, али забрињава податак да близу 70 одсто пацијената троши више од 5.000 динара месечно на лекове. Управо је то највећи проблем са којим се сусрећемо и изазов који мора да се реши – како да људима после инфаркта омогућимо већу доступност ефикасне терапије. Држава на жалост не обезбеђује пацијентима новије, ефикасније лекове, него морају сами да их купују", наводи Тојагић.

Представник Републичког фонда за здравствено осигурање Жељко Попадић истиче да РФЗО има врло добру сарадњу са Удружењем.

"Кардиоваскуларне болести, а посебно пацијенти који су преживели инфаркт миокарда ће бити један од приоритера за побољшање статуса, како за увођење најсавременијих лекова, тако и у системском збрињавању пацијената који су преживели срчани удар. На томе ћемо у блиској будућности заједно радити са кардиолозима и Удружењем "Моја друга шанса", рекао је Попадић.

Стопа смртности око 50 одсто

Проф. др Милован Петровић, председник удружења коронарних јединица Србије, истиче да се Србија са стопом смртности од око 50 одсто, налази изнад просека западноевропских земаља, а укупно је на алармантном трећем месту у свету по смртности од кардиоваскуларних болести.

"У последњих десетак година смо највећи системски продор у кардиологији направили у лечењу акутног инфаркта миокарда у салама за катетеризацију и кроз организоване мреже лечења и отварање нових сала, тако да је сада скоро цела Србија покривена са овим најсавременијим начином лечења, односно скоро сви наши болесници који добију инфаркт миокарда могу да стигну до сала за катетеризацију унутар 1 и по до 2 сата што је и препорука за лечење инфаркта", објашњава Петровић.

Истиче да недостаје системско праћење пацијената након преживљеног инфаркта и отпуста из болнице, и нада се да ће се у најскорије време употпунити листа савремених лекова за спречавање понављања инфаркта.

Најугрженија категорија жене од 30 до 60 година

Проф. др Горан Давидовић из КЦ Крагујевац, који је спроводио анкету у свом здравственом центру, истиче да је највише људи са оваквим проблемом у популацији од 30 до 60 година и да су жене у већини.

"Нешто више од половине испитаника је одговорило да је упознато где и када треба да одлазе на прву наредну контролу. Међутим, забрињавајућа чињеница јесте да већини није била најјаснија отпусна листа, односно да нису добро разумели шта све од терапије треба да узимају, као и да су у почетку редовно узимали терапију и придржавали се савета лекара, али с временом је њихова дисциплина опадала, па после годину дана од инфаркта знатно нередовније пију лекове", напомиње и упозорава проф. Давидовић.

Додаје да су резултати показали да је 68.5 одсто пацијената задовољно комуникацијом са лекарима, 40 одсто сматра да није довољно добра доступност потребних лекова код нас, док је више од пола испитаних веома задовољно процесом рехабилитације након инфаркта миокарда.

Члан удружења пацијената "Моја Друга Шанса" Душко Ђермановић каже да су резултати истраживања очекивани и да се са већином одговора слаже, с обзиром да је и сам преживео инфаркт.

"Преживео сам и добио другу шансу у животу. Многи нису. Зато сам се и прикључио удружењу, а циљ нам је да статус пацијената који су преживели срчани удар буде бољи. По савету кардиолога узимам савремене и ефикасније лекове, али они су прилично скупи. Лекове плаћам месечно скоро 6.000 динара. Апел за све који могу да помогну, да нама који смо ето добили 'другу шансу' омогуће да лакше дођемо до адекватне терапије, да је више не купујемо", наводи Ђермановић.

Догађају су присустовали кардиоваскуларни пацијенти из свих крајева земље, представници здравствених институција, велики број доктора, као и познате личности које су промотери ове иницијативе - глумац Ирфан Менсур, водитељка Сузана Манчић и наши легендарни спортисти Саво Милошевић и Миле Исаковић.

Анкету су спровели "Моја друга шанса" и Удружење коронарних јединица и кардиолога Србије. Спроведена је у здравственим установама међу пацијентима који су имали срчани удар, али и међу члановима њихових породица, јер та болест погађа све.