И Албанци се моле у манастиру Соколица

Десетак километара од Звечана, у брдима, Соколицу годишње посети око 10.000 људи, а међу онима који траже утеху пред мермерним ликом Богородице са Христом, су и – Данци, Канађани, припадници Кфора, и комшије Албанци.

"Никада се нисмо плашиле. Поштујемо све људе, комшије, нису нам они учинили зло, само једна породица, тако да имамо добре комшинске односе, што не могу да кажем да имају и други наши манастири", наводи мати Макарија, игуманија манастира Соколице.

Манастир је, највероватније, почетком 14 века подигао челник Муса, господар Звечана и зет кнеза Лазара.

Манастир је подигнут у брду у чијим су шумама, вековима, соколови свијали своја гнезда. Отуда му и име – Соколово брдо, а манастиру Соколица. У средњем веку, лов је без соколова био незамислив, а предање каже да је сваки домаћин овде, свом властелину, морао да подгаји онолико соколова, колико је имао синова.

Прва велика обнова Соколице, почела је доласком мати Макарије и младог сестринства. Манастир је споменик културе од изузетног значаја, а по богослужбеном животу на нивоу достојанства Мајке Божје, којој је посвећен.

"Који одговор ћемо ми да дамо оним младим херојима, који су на Кошарама оставили своју младост. А шта ћемо тек да одговоримо светом кнезу Лазару? Углавном, питамо се, о нашој будућности. Али, нико нам га не може узети из наших душа, из наших срдаца. Уосталом, цео српски народ мора да зна, да је пореклом са Косова", наводи игуманија манастира Соколице.

Фреске и иконе соколичких сестара налазе се у храмовима, домовима и на изложбама широм света. И Богородица Соколичка је путовала – у Њујорк на велику светску изложбу у Метрополитен музеју, као део највећих естетских достигнућа уметности Византије, и својеврсни амбасаор српске културе и истине.