Хлебоноша – спас за житеље босанских села

Од Вељка у Босанској Јагодини до кога прво стиже са недељним следовањем хлеба, па њих двадесетак самаца у четири села, сви се слажу да би недељом сат могли да навијају по Жељковом доласку.

"Дође на време, мало поразговарамо и он се врати назад, а ја одем кући", прича Вељко Митровић.

Саво Јовичић из Добруна каже да им је Жељко једини спас. "Он нам је једини спас у ово време, сад је врло, врло незгодно време. Ја узмем три хлеба и то може да ми траје пет до шест дана, па опет тако", каже Саво.

Међу захвалнима је и Милутин Козомара. "Да није њега шта би, ко би нам доносио хлеб? Нема ко! Нек је жив и здрав и његова породица", рекао је Милутин.

Након што је остао без посла у ФАП-у 2001, Жељко је прво снабдевао продавнице хлебом из увачке пекаре, а када је и последња затворена, знајући ситуацију старијих житеља села, наставио је да им допрема хлеб из прибојске пекаре.

Сваке недеље, иако некада осване свирајући, јер сам, хлеб за своје троје деце, зарађује од хармонике.

"Онај ко нема никоме нисам ни наплатио, набере се то, ја сачекам кад буде свирка нека, онда мало дотирам, често пута и власник пекаре изађе у сусрет најугроженијима", истиче Жељко и додаје да значи када сваке недеље добијете благослов и мотивацију.

Благослов и помоћ Жељко, има и од братства манастира из Добрунске Ријеке, а осим као хлебоношу Жељка знају и као некога ко је проналазио и враћао власницима торбу и новчаник са девизама.

"Баш као да ме је неко створио да морам ја да се нађем на том неком месту, да ли је неко у квару, да ли је неко пао, колабирао испред мене... увек се нешто деси тако", навео је Жељко.

И ни једног тренутка није пао у искушење, јер, каже, људскост, част и поштење су му на првом месту, и наставиће да сваке недеље разноси хлеб и Вељку, и Саву и Фатими и тако редом, прелазећи стотинак километара, све док га здравље и аутомобил буду служили.