Гараже на спрат уместо зеленила

На идеју да крошње дрвећа испред њихових прозора замене гараже на спрат становници Лимана уложили су преко хиљаду притужби, што је највише у историји града.

"И то је деловало као добро решење, тамо где је већ паркинг, повећати његове капацитете, без да се узурпира нешто друго. Али оно што су грађани рекли је О. К. повећавајте паркинг места али на други начин", каже Вишња Баћановић.

Поред петиције, на једној од седница до краја су испунили салу и у бурној расправи изнели захтеве, а затим су одборницима Скупштине града слали разгледнице са порукома да је Нови Сад постао град са најмање зелених површина у Европи, а неки су и овако заступали интересе дрвећа.

"Да схватимо да дрвеће није тек тако ту, да треба да бринемо о њему и да сам ја евентуално тада био делегиран од стране дрвећа да кажем о њиховом проблему, пошто су јадници овде засађени и стоје и чекају или да их одсечемо или да их залијемо", каже Владимир Совиљ.

У Урбанизму тврде да их неће сећи, али из примера највећег тржног центра у Србији, на чијем крову је требало да буде читав врт, Лиманци обећањима више не верују.

"Дрво мора да се сачува зато што је оно саставни део зеленог фонда. То није нов објекат. Нажалост, што се тиче Променаде они то нису до краја испоштовали", каже Душан Миладиновић, директор ЈП Урбанизам.

Нису ни многи дурги инвестиори направили обећане паркинге ни засадали дрвеће. Па је у насељима изграђеним последњих деценија попут Нове Детелинаре или Грбавице бетон уместо дечијих игралишта и паркове. 

Овде је још 2015. године најављена изградња новог већег парка у граду, првог након 40 година. Када ће бити завршен још није познато. 

А градоначелник Милош Вучевић је најавио да ће Нови Сад ове године бити зеленији.

"Следеће године покренућу највећу акцију озелењавања Новог Сада. Где ћемо позвати све институције, све установе, појединце, школе, обданишта, да се укључе и да учествујемо заједно да наш град буде зеленији. Свака част господину Радојичићу, градоначелнику Београда, видећемо ко ће се кандидовати још за европску престоницу зелених", рекао је Вучевић у октобру 2018. године.

Титуле још нема, а они чији је посао да саде дрвеће упозаравају да је град остао без још једне.

"Нови Сад је некада био један од два најзеленија града у Србији. Данас то више није. Оно што граду недостаје је катастар зелених површина, тако да ми више не можемо ни да упоредимо да ли је број стабала или садница сада већи или мањи него што је некада био", каже Душица Миленковић из Покрета горана Новог Сада.

У градској стратегији наводи се да је зеленила у центру свега пет одсто, а у неким деловима 15 одсто. ЕУ препоручује да сваки град треба да има између 20 и 25 одсто зелене површине, све испод тога значи да његови становници немају довољно чистог ваздуха.