Поглед из фотеље на догађаје од пре две хиљаде година
Сусрет дигитализације и хуманистике отвара простор за заштиту културног наслеђа, ауторских права и дистрибуцију знања. Који је начин најбољи, покушали су да одговоре професори и истраживачи окупљени на конференцији под називом "Дигитална хуманистика и словенско културно наслеђе".
Позитиван допринос нових технологија огледа се и у томе што сада истраживачи, на пример, не морају тако често да путују, јер им је добар део материјала доступан захаљујући дигитализацији. Добар пример за то је, кажу филолози, Пројекат дигитализације културног наслеђа на путу свиле.
"У тзв. Виртуелном музеју култура на путу свиле свако од нас може седећи у својој удобној фотељи овде у Београду да погледа све што се десило пре две хиљаде година, што су уметници транспоновали као своју визију света и живота, да ужива у лепотама тако добро очуваних предмета и да их види изблиза, онолико близу колико не би могао чак ни на годишњим изложбама", каже проф. Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета Универзитета у Београду.
Заједнички пројекти спојили су наше и словеначке научнике.
"То је био пројекат који је повезао књижевнице и дигиталну хуманистику. Мислим да ћемо убудуће сарађивати у посебној комисији за електронске медије", каже проф. Катја Михурко Пониж са Универзитета у Новој Горици.
Филолошки факултет је основао дигиталну библиотеку и архив. Дигитализована је и рукописна грађа Иве Андрића која се чува у Српској академији наука и уметности.
"Други велики помак је дигитализација рукописа Ивана В. Лалића и рукописа Александра Вуча који су власништво Филолошког факултета. Ми смо започели и дигитализацију библиотека Павла Поповића која представља посебну културну драгоценост", каже проф. Александра Вранеш, председница Организационог одбора конференције.
Дигитализацијом је омогућено учење на даљину и грађа сачувана од пропадања.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар