Српске светиње на Косову којима се увек враћамо

У том делу наше земље евидентирана су 372 споменика и 1.400 остатака хришанских споменика. Од доласка међународних снага, јуна1999. до краја те године, унишено је 107 светиња. 

У мартовским немирима страдало је још 35 цркава и манастира. Међународна заједница је од 2005. настојала да ублажи слику уништавања културне баштине српског народа.

"У овом периоду обновљено је 75 одсто оштећеног и уништеног културног наслеђа. Остало је још 25 одсто споменика културе и верских грађевина које су планиране да се у наредном периоду обнове, реконструишу или рестаурирају и конзервирају у крајњој линији", каже архитекта Зоран Гарић, директор Завода за баштину у Лепосавићу.

Према његовим речима, обавеза је и да се обнове и преосталих 120 споменика културе који су страдали до мартовских немира и предају у наслеђе будућим генерацијама.

Високи Дечни су по монашву најбројнији манастир и једини храм са заштићеном зоном. Срби из насеља надомак Дечана и Пећи, као и они расељени, ту светкују своје обичаје.

"Ово је најзначајнији и најбоље сачувани и најлепши споменик српске културе и историје. Овде свако лично доживи светињу и свако понесе посебну енергију и посебно осећање које га тера да се врати и враћа се Дечанима изнова", каже Jеромонах Петар, гостопримац манастира Високих Дечана.

У Призрену живи осамдесетак Срба. Обновљену Богословију Светих Кирила и Методија похађа осма генерација будућих богослова.

"Овде су специфични услови у којима ми данас живимо. Овде се ученици не уче само науци, они овде много тога науче. Живећи у овој заједници са својим професорима они овде схватају колико су потребни једни другима у животу. Овде се ствара једна здрава заједница", каже његово преосвештенство Теодосије, владика рашко-призренски.

Ученици и професори те православне школе често одлазе до Светих Арханђела, задужбине цара Душана и Велике Хоче, познате по 12 средњовековних цркава и Зочишта, манастира у коме се вијори обележје Србије.