Времеплов (16. април 2019)

878. - Први пут поменуто име Београд
Име Београд први пут се помиње у писаним документима 16. априла 878. године, када је папа Јован VIII упутио писмо бугарском кнезу Борису, у коме га обавештава да се Сергије евнух опозива са дужности Episcopatum Belogradensem (београдског епископа). Оригинал овог документа налази се у Ватиканском архиву, а тек деведесетих година овог века постао је доступан и нашој јавности. За више од две хиљаде година, колико поуздано постоји као градско насеље, Београд је носио многа имена: Singidunum, Аlba Graeca, Аlba Bulgarica, Тaurunum, Darul Džihad, Grienchinch Veissenburgn, Nandor Fehervar... Сви ови називи сведоци су великих олуја које су протутњале овим просторима.

1346. - Српски краљ Душан Стефан Немањић у Скопљу крунисан за цара Срба, Грка и Арбанаса
На Ускрс 1346. године, у Патријаршијској цркви у Скопљу, српски краљ Душан проглашен је за цара. Истовремено је проглашена Српска патријаршија са првим српским патријархом Јоаникијем. Био је то период највећег економског, војног, политичког и културног успона српске феудалне државе. По територији је била већа но икад - обухватала је, сем земаља раније српске краљевине, још Мачву, Захумље, Албанију, Епир, Тесалију, Етолију и Македонију до Христопоља (Кавале) изузев Солуна. Прерана смрт, 1355. године, спречила је цара Душана да створи државу која би по снази надмашила, турском најездом ослабљено Ромејско (Византијско) царство.

1788. - Умро Жорж Луј Леклерк Бифон, француски природњак и књижевник, академик
(Бургоњ, 07. 09. 1707 - Париз, 16. 04. 1788)

1825. - Рођен Ђура Даничић (Ђорђе Ј. Поповић), филолог, преводилац и лексикограф, биоблиотекар Народне библиотеке у Београду, професор Лицеја и Велике школе у Београду, секретар Друштва српске словесности и Југославенске академије знаности и умјетности
(Нови Сад, 16. 04. 1825 - Загреб, 17. 11. 1882)

1828. - Умро Франциско Хосе де Гоја, шпански сликар и графичар
(Фуентетедос, 30. 03. 1746 - Бордо, 16. 04. 1828)

1844. - Рођен Анатол Франс (Жак Анатол Франсоа Тибо), француски књижевник, академик, нобеловац
(Париз, 16. 04. 1844 - Сен Сир, 12. 10. 1924)

1850. - Умрла Мари Тисо (Ана Марија Гросхолц), француска моделисткиња
воштаних фигура, оснивач Музеја "Мадам Тисо"
(Берн, 01. 12. 1760 - Лондон, 16. 04. 1850)

1867. - Рођен Вилбур Рајт, амерички пилот, конструктор авиона, са братом Орвилом извео први лет у историји ваздухопловства
(Милвил, 16. 04. 1867 - Дејтон, 30. 05. 1912)

1868. - Рођен Павле Поповић, историчар књижевности
(Београд, 16. 04. 1868 - Београд, 04. 06. 1939)

1871. - Издат Декрет Париске комуне о предаји предузећа радницима

1872. - Рођена Бета Вукановић (Бабет Бахмајер), сликарка и педагог
(Бамберг, 16. 04. 1872 - Београд, 31. 10. 1972)

1889. - Рођен Чарли Чаплин (Чарлс Спенсер Чаплин), енглески филмски глумац, сценариста и режисер, добитник "Оскар"-а
(Лондон, 16. 04. 1889 - Вевеј, 25. 12. 1977)
Чаплин је из Лондона стигао у Америку 1910. Године, као члан путујуће позоришне групе Фреда Карноа. У прва четири филма само је глумио, а затим постао коредитељ, писац, глумац и, на крају, редитељ филмова у којима је играо. Његов главни јунак је скитница гегавог хода, великих ципела, малог шешира и незаобилазног штапа. Током 40 година уметничког рада, Чаплин је снимио 75 кратких и дугометражних филмова, од којих су најпознатији: "Потера за златом", "Циркус", "Светлости велеграда", "Велики диктатор", ремек дела немог филма, али и седме уметности уопште. Године 1972. додељен му је "Оскар" за животно дело.

1917. - Рођен Бери Нелсон, амерички филмски глумац, први "Џемс Бонд"
(Сан Франциско, 16. 04. 1917 - Лос Анђелес, 07. 04. 2007)

1919. - Рођена Нила Пици, италијанска певачица, победница првог фестивала у Сан Рему
(Сант' Агата Болоњезе, 16. 04. 1919 - Рим, 12. 03. 2011)

1921. - Рођен Питер Јустинов, британски глумац, режисер, сценариста и продуцент, амбасадор добре воље UNICEF-а
(Лондон, 16. 04. 1921 - Женолије, 28. 03. 2004)

1921. - Канадски физиолог, нобеловац, Фредерик Бантинг пронашао инсулин, лек против шећерне болести

1923. - Рођен др Владимир Стојанчевић, историчар, научни саветник Историјског института Српске академије наука и уметности, академик
(Скопље 16. 04. 1923 - Београд, 21. 04. 2017)

1927. - Рођен Бенедикт XVI (Јозеф Рацингер), поглавар Римокатоличке цркве
(Маркт на Ину, 16. 04. 1927)

1936. - Рођен Шабан Бајрамовић, певач, "краљ" ромске музике
(Ниш, 16. 04. 1936 - Ниш, 08. 06. 2008)

1939. - Рођен Борис Дворник, позоришни, филмски и ТВ глумац
(Сплит, 16. 04. 1939 - Сплит, 24. 03. 2008)

1940. - Рођен Никола Лоренцин, филмски и ТВ редитељ, професор Факултета драмских уметности у Београду
(Јагодина, 16. 04. 1940)

1941. - Рођена Неда Спасојевић, позоришна, филмска и ТВ глумица
(Београд, 16. 04. 1941 - Београд, 16. 07. 1981)

1944. - Савезничко бомбардовање Београда у Другом светском рату

1945. - Почела "Берлинска операција" у Другом светском рату

1947. - Рођен Гери Реферти, британски рок- музичар
(Пејзли, 16. 04. 1947 - Лондон, 04. 01. 2011)

1948. - Основана Организација за европску економску сарадњу - ОЕЕC, са седиштем у Паризу

1958. - Телевизија Београд премијерно се представила ТВ гледалишту гостовањем у Студију Загреб, комедијом "Април и детективи", по тексту Душице Манојловић, у режији Мирјане Самарџић

1972. - Умро Јасунари Кавабата, јапански књижевник, нобеловац
(Осака, 11. 06. 1899 - Цуши, 16. 04. 1972)

1988. - Умро Абу Џихад (Халил ал Вазир), палестински политичар
(Рамала, 10. 10. 1935 - Тунис, 16. 04. 1988)

1991. - Умро Дејвид Лин, енглески филмски редитељ, добитник "Оскар"-а
(Кројдон, 25. 03. 1908 - Лондон, 16. 04. 1991)

1999. - У НАТО агресији на Савезну Републику Југославију срушен мост на Дунаву, између Смедерева и Ковина

2005. - Одржана 1. "Ноћ музеја" у Београду, у оквиру "Дана Београда"

2007. - Умро Драгољуб Бокоњић, новинар Београда 202 и Другог програма Радио Београда, драмски писац
(Београд, 06. 07. 1949 - Београд, 16. 04. 2007)

2008. - Умро Едвард Лоренц, амерички математичар и метеоролог, идејни творац теорије хаоса и ефекта лептира
(Вест Хартфорд, 23. 05. 1917 - Кембриџ, 16. 04. 2008)

2009. - Умро др Никола Пантелић, музејски саветник, директор Етнографског института Српске академије наука и уметности
(Сарајево, 13. 08. 1930 - Београд, 16. 04. 2009)

2010. - Умрла Луци Меворах Петровић, генерални секретар Савеза јеврејских општина Југославије
(Београд, 12. 10. 1925 - Београд, 16. 04. 2010)

2016. - Умро др Велимир Радуновић, хирург, начелник Хирургије Клиничко-болничког центра "Др Драгиша Мишовић", професор Медицинског факултета у
Приштини, главни и одговорни уредник часописа "Praxis medica"
(Нова Црвенка, 29. 01. 1928 - 16. 04. 2016)

2016. - Умро др Зоран Максимовић, геолог, професор Рударско-геолошког факултета у Београду, академик, члан Председништва Српске академије наука и уметности
(Београд, 18. 03. 1923 - Београд, 16. 04. 2016)

2017. - Умро Дарко Марушић, архитекта, професор Архитектонског факултета у
Београду
(Омиш, 01. 02. 1940 - Београд, 16. 04. 2017)

2017. - Умро др Драган Чановић, хирург, директор Клинике за хирургију Клиничког центра у Крагујевцу, професор Факултета медицинских наука у Крагујевцу
( 1954 - 16. 04. 2017)

2018. - Умро проф. др Коста Маглић, машински инжењер, научни саветник Института за нуклеарне науке Винча, члан Академије инжењерских наука Србије
(Загреб, 06. 06. 1934 - 16. 04. 2018)