Времеплов (15. април 2019)

1452. - Рођен Леонардо да Винчи, италијански сликар, вајар и градитељ
(Винчи, 15. 04. 1452 - Клу, 02. 05. 1519)
Леонардо је био један од најистакнутијих умова ренесансе који је спојио средњовековно енциклопедијско знање са егзактном модерном методом опажања. Сликарство је учио код Верокија, насликавши на његовом "Крштењу Христовом" анђела који клечи. Следиле су затим: недовршене композиције "Поклоњење краљева" и "Свети Јероним", слике "Богородица у пећини" и зидна слика "Последња вечера", прво монументално дело високе ренесансе, у коме су савршено повезани ликови у покрету, с изразом драматског узбуђења. Леонардовом фирентинском раздобљу припада портрет "Мона Лизе Ђоконде", а у другом, миланском периоду настале су слике "Света Ана с Богородицом и Исусом" и "Свети Јован Крститељ". Од Леонардових вајарских радова није сачуван ниједан, па се о њиховом изгледу може судити само по цртежима и студијама. Као градитељ, Леонардо је изводио инжењерске, регулационе и фортификационе радове и стварао урбанистичке основе и планове за идеалне градове будућности. Подручје његових научних истраживања обухвата још и математику, физику, механику и анатомију, а у науци о уметности главно дело му је "Трактат о сликарству", које садржи његова запажања, закључке и поуке о сликању.

1707. - Рођен Леонард Ојлер, швајцарски математичар, физичар и астроном
(Базел, 15. 04. 1707 - Санкт Петерсбург ,18. 09. 1783)

1764. - Умрла Жан Антоанет Помпадур, маркиза, љубавница краља Луја XV и мецена француских уметника и филозофа
(Париз, 29. 12. 1721 - Версај, 15. 04. 1764)

1765. - Умро Михаил Васиљевич Ломоносов, руски научник, физикохемичар, песник, енциклопедиста, аутор прве граматике руског језика
(Денисовка, 19. 11. 1711 - Петроград, 15. 04. 1765)

1800. - Рођен Џемс Кларк Рос, енглески поларни истраживач, одредио северни магнетни пол
(Лондон, 15. 04. 1800 - Ајлсбери, 03. 04. 1862)

1811. - Рођена Катарина Ивановић, прва жена- сликар у Србији
(Веспрем, 15. 04. 1811 - Секешфехервар, 12. 09. 1882)

1812. - Рођен Пјер Теодор Русо, француски сликар
(Париз, 15. 04. 1812 - Барбизон, 22. 12. 1867)

1833. - Рођен др Михајло Полит-Десанчић, правник, политичар и публициста, адвокат, посланик у Хрватском и Угарском сабору
(Нови Сад, 15. 04. 1833 - Темишвар, 30. 03. 1920)

1843. - Рођен Хенри Џејмс, амерички књижевник
(Њујорк. 15. 04. 1843 - Челзи, 28. 02. 1916)

1865. - Убијен Абрахам Линколн, амерички политичар и државник, председник САД
(Хоџенвил, 12. 02. 1809 - Вашингтон, 15. 04. 1865)

1866. - Донет први Закон о рударству Србије

1912. - Потонуо британски прекоокеански брод "Титаник"

1912. - Рођен Ким Ил Сунг, севернокорејски политичар и државник, први председник Народне Републике Кореје
(Мангјонде, 15. 04. 1912 - Пјонгјанг, 08. 07. 1994)

1913. - Рођен Танасије Младеновић, књижевник и преводилац
(Сараорци, 15. 04. 1913 - Београд, 13. 01. 2003)

1913. - Рођен Ерих Кош, књижевник и преводилац, академик
(Сарајево, 15. 04. 1913 - Београд, 25. 05. 2010)

1920. - Основана Комунистичка партија Шпаније

1922. - Рођен Мајкл Ансара, амерички филмски глумац
(Сирија, 15. 04. 1922 - Калабасас, 31. 07. 2013)

1923. - Почела употреба инсулина у лечењу шећерне болести

1923. - Рођен Никита Иљич Толстој, лингвиста, праунук Лава Толстоја
(Вршац, 15. 04. 1923 - Москва, 27. 06. 1995)

1926. - Рођен Павле Угринов (Василије Поповић), књижевник, позоришни и ТВ редитељ, уредник и драматург Радио Београда, уредник Драмског и серијског програма Телевизије Београд, академик
(Мол, 15. 04. 1926 - Београд, 23. 06. 2007)

1928. - Рођен Миленко Маричић, позоришни и ТВ редитељ
(Нови Винодолски, 15. 04. 1928 - Београд, 08. 10. 2002)

1931. - Рођен Tомас Транстремер, шведски књижевник и преводилац, нобеловац
(Стокхолм, 15. 04. 1931 - Стокхолм, 26. 03. 2015)

1933. - Рођен Предраг Крстић, трубач, солиста Џез оркестра Радио-телевизије Београд и Берлинског џез оркестра, уредник Редакције џез-музике Музичке продукције РТБ
(Београд, 15. 04. 1933 - Београд, 03. 10. 2010)

1933. - Рођена Еша Лигорио Ђуровић, пливачица, репрезентативка, освајач прве медаље за Југославију на пливачким такмичењима, у Торину 1954. године
(Дубровник, 15. 04. 1933 - Београд, 02. 04. 2014)

1933. - Рођен Живојин Павловић, књижевник и редитељ, професор Факултета драмских уметности у Београду
(Шабац, 15. 04. 1933 - Београд, 29. 11. 1998)
Павловић је завршио Академију примењених уметности. Радио је на филму од 1959. године аматерски, а професионално му се посветио 1962. године. Његови најпознатији филмови су: "Повратак", "Буђење пацова", "Кад будем мртав и бео", "Задах тела" и "Довиђења у следећем рату". Аутор је збирке приповедака "Кривудава река" и "Две вечери у јесен", као и романа: "Лутке", "Задах тела", "Зид смрти", "Лапот" и "Долап". Прозним циклусом "Дивљи ветар", састављеним од десетак романа и великог броја приповедака, Живојин Павловић је остварио својеврсну књижевну сагу о српској историјској судбини. Овај пројекат један је од најамбициознијих и најобимнијих у српској књижевности.

1936. - Рођен Љубомир Денковић, вајар, професор Академије уметности у Новом Саду
(Љаник, 15. 04. 1936)

1939. - У Берлину пуштена у саобраћај највећа подземна железничка станица на свету

1941. - Краљ Петар II Карађорђевић и влада Краљевине Југославије напустили земљу у Другом светском рату

1944. - Рођена Душица Жегарац, позоришна, филмска и ТВ глумица
(Београд, 15. 04. 1944)

1945. - Рођен Милисав Савић, књижевник, уредник "Књижевности", "Књижевних новина" и "Просвете", професор Универзитета у Новом Пазару
(Власово, 15. 04. 1945)

1952. - Обављено венчање Јосипа Броза Тита и Јованке Будисављевић, кумови Александар Ранковић и Иван Гошњак

1952. - Банка "Френклин" у Њујорку издала прву кредитну картицу у свету

1956. - Почеле Прве југословенске позоришне игре "Стеријино позорје"
У част обележавања 150 година рођења и 100 година смрти комедиографа Јована СтеријеПоповића, Нови Сад је од 15 - 29. априла био домаћин 12 најбољих драмских и оперских ансамбала из читаве Југославије. На програму су биле представе: "Родољупци","Кир-Јања","Покондирена тиква"," Скендербег", "Глорија", "Корени", "У агонији", "Слуге", опера "Кнез Иво од Семберије" и балет "Лицитарско срце" Крешимира Барановића. Награду за најбољу представу Игара добили су "Родољупци" у режији Мате Милошевића и извођењу Југословенског драмског позоришта. За режију Кир - Јање награђен је др Бранко Гавела, а за најбоља глумачка остварења: Милан Ајваз, Перо Квргић, Радомир Плаовић, Љубица Раваси и Виктор Старчић.

1959. - Штампан први број часописа "Багдала" у Крушевцу

1959. - Рођена Ема Томпсон, британска позоришна и филмска глумица, добитница "Оскар"-а
(Падингтон, 15. 04. 1959)

1965. - Бранко Пешић изабран за председника Скупштине града Београда, на тој дужности био до 1974. године

1967. - Умро Вељко Станојевић, сликар и фрескосликар, добровољац и ратни сликар у Првом светском рату, оснивач ликовне групе "Облик" и Удружења ликовних уметника Србије
(Београд, 1892 - Београд, 15. 04. 1967)

1967. - Објављен први број листа "Православље", гласила Патријаршије Српске православне цркве

1971. - Умро Владимир Роловић, политичар и дипломата, начелник Одељења за заштиту народа, помоћник министра иностраних послова, народни херој
(Црмница, 21. 05. 1916 - Стокхолм, 15. 04. 1971)

1979. - Катастрофални земљотрес у Црној Гори, погинуло преко 100 људи и начињена огромна материјална штета

1980. - Умро Жан Пол Сартр, француски филозоф и књижевник, нобеловац
(Париз, 21. 06. 1905 - Париз, 15. 04. 1980)
Један од твораца филозофије егзистенцијализма, Сартр се бавио проблемима слободе, избора и неизбежности ангажовања и одговорности писца и човека. Независни мислилац и ангажовани писац и теоретичар, оснивач је чувене ревије "Модерна времена". Позната је његова филозофска расправа "Биће и ништавило", као и дело "Критика дијалектичког ума", у коме је марксизам означио као "филозофију нашег доба". Сартрова белетристичка проза илуструје његове филозофске погледе. Најпознатија његова дела су: збирка новела "Зид", роман "Мучнина", циклус романа "Путеви слободе" и драме "Прљаве руке", "Ђаво и господ Бог", "Заточеници из Алтоне" и "Иза затворених врата". Добио је "Нобелову награду" за књижевност 1964. године.

1989. - На фудбалској утакмици Ливерпул-Нотингем Форест, на стадиону "Хилсборо" у Шефилду, страдало 96 навијача Ливерпула

1990. - Умрла Грета Гарбо (Грета Луиза Густафсон), шведска филмска глумица, добитница "Оскар"-а
(Стокхолм, 18. 09. 1905 - Њујорк, 15. 04. 1990)

1997. - Умро Здењек Млинарж, чешки политичар, секретар Централног комитета Комунистичке партије Чехословачке, организатор "Прашког пролећа"
(Високе Мито, 22. 06. 1930 - Беч, 15. 04. 1997)

2009. - Умро др Радивоје Грбић, специјалиста интерне медицине, професор и декан Медицинског факултета у Београду, покретач ултразвучне дијагностике у Србији
(Попучке, 21. 03. 1935 - Београд, 15. 04. 2009)

2010. - Умрла Јованка Бркић, новинар и уредник листа "Борба"
(Чапљина, 20. 06. 1926 - Београд, 15. 04. 2010)

2011. - Умро Владимир Ђенић, рели возач
(Сомбор, 17. 02. 1951 - Београд, 15. 04. 2011)

2012. - Умро др Михаило Павловић, професор Филолошког факултета у Београду
(Београд, 25. 04. 1926 - Београд, 15. 04. 2012)

2013. - Умрла др Радмила Његић, професор Економског факултета у Београду
(Џеп, 14. 08. 1922 - Београд, 15. 04. 2013)

2014. - Умрла Роксанда Тимотијевић, историчар уметности, кустос Завода за заштиту споменика културе у Призрену
(Неготин, 11. 10. 1933 - Ниш, 15. 04. 2014)

2015. - Почела ера дигиталне телевизије у Србији - Вршац постао први град у коме је искључен аналогни, а укључен дигитални ТВ сигнал

2016. - Умро Часлав Јанковић, одбојкаш и тренер, врховни судија и комесар
такмичења Удружења одбојкашких клубова Војводине
(Радосин, 25. 09. 1948 - Београд, 15. 04. 2016)

2018. - Умро Божидар Боки Милошевић, кларинетиста, истакнути музички уметник, шеф Народног оркестра Радио-телевизије Београд, професор Музичке школе "Јосип Славенски" у Београду, члан Београдске филхармоније
(Прокупље, 31. 12. 1931 - Београд, 15. 04. 2018)

2018. - Умро Миодраг Милићевић Милићко, мајстор ФИДЕ, привредни, шаховски и спортски радник
( 21. 10. 1941 - 15. 04. 2018)

2018. - Умро Роналд Ли Ерми, амерички филмски глумац
(Емпорија, 24. 03. 1944 - Санта Моника, 15. 04. 2018)

2018. - Умро Виторио Тавијани, италијански филмски редитељ и сценариста
(Сан Минијато, 20. 09. 1929 - Рим, 15. 04. 2018)