Азбест опасан по здравље, а уклањање кошта богатство

Они који се баве грађевинарством прошле године пријавили су Агенцији за заштиту животне средине да су уклонили близу 300 тона азбестног отпада.

Ово је податак који илуструје колико је често азбест уграђиван приликом изградње фабрика, хала и целих стамбених насеља. Уграђиван је и у здравствене и школске објекте.

Популарне виназ плочице име су добиле по саставним елементима – винилу и азбесту. Имали смо и највећи рудник азбеста у Европи.

Првредна комора Србије и Агенција за заштиту животне средине покренуле су формирање катастра објеката који садрже азбест као прву фазу обимног посла уклањања овог опасног материјала.

"Тек онда када будемо утврдили које је реално стање, моћи ћемо да направимо регулативу. Из регулативе касније произлазе системска решења са којима ће и Србија у будућности моћи да се избори са овим проблемом, односно да уклони азбест из инфраструктуре и објеката који поседују такав материјал, а који може потенцијално да угрози здравље људи", каже Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

Држава је забранила производњу и изградњу азбеста, урадила национални профил угрожености азбестом и припрема национални програм превентиве болести изазваних азбестом.

Изазов ће бити како уклонити азбест, јер то је скуп посао који захтева посебно обучене и заштићене људе.

"То су специфична одела од полипропилена у виду оних комбинезона са капуљачом, посебне маске за нос и уста којима се радници штите од азбестних влакана. Морам да кажем да се та одела након једнократне употребе третирају као опасан отпад. Такође, и азбестне плоче које се скину и други азбестни материјал, и он се третира као опасан отпад и смешта се на посебно предвиђене депоније које су регистроване за пријем азбеста, истиче Петар Булат, специјалиста медицине рада и професионалне токсикологије.

Тренутно, само одвожење и складиштење тоне азбестног отпада кошта око 350 евра.

Ако томе додамо цену уклањања са објекта и замену другим материјалима, трошкови могу за наше прилике бити астрономски.

Држава ће тај посао морати да финансира на објектима којима газдује, али је велико питање да ли ће они који живе у становима, за чију је изградњу коришћен азбест, успети да обезбеде потребан новац, јер је откупом то постала њихова обавеза.