Дечани – светиња која повезује народе и векове
Храм Високи Дечани многи називају историјским срцем српске културе. То је први споменик на Косову и Метохији који је номинацијом Србије уписан у Унесков регистар баштине. Сликарство Вазнесењског храма са преко хиљаду композиција слови за илустровану Библију. Зато су Дечани и најпосећенији споменик српске прошлости.
Светиња удно Проклетија, подигнута у време процвата средњовеквне Србије са својом романичком архитектуром и византијско-српским фрескама, повезивала је вековима народе и културе. Многобројне очуване фреске задивљују лепотом.
"То је јединствен спој у средњовековној Србији између 12. и 14. века од Студенице до Дечана тих стилова хришћанског Истока и Запада", истакао је јеромонах Петар, сабрат манастира Високи Дечани.
Дечани су један од двадесет активних храмова Епархије рашко-призренске.
Братство које се убраја у најобразованије у Српској православној цркви, свесрдно помаже Србима који желе да се врате, као и онима који живе надомак манастира.
"Живим са супругом и ћерком у Гораждевцу. Братство манастира нам стварно излази у сусрет, запошљава доста омладине као и нас који смо ожењени, на тај начин нам помаже да опстанемо и останемо овде", испричао је Александар Дашић, мештанин Гораждевца.
У сусрет највеселијем празнику Васкрсу у манастиру се осликава једна од трпезарија, по угледу на сликаре које је ангажовао цар Душан.
"Фреско-техника на свежем малтеру са бојама које су користили у оно време и са лаписом, полудраги камен који је набављен из Авганистана", казао је Милош Јанићијевић, фреско-сликар.
У дане поста на богослужења и поклоњење светом краљу Стефану Дечанском, долазе не само верујући.
"Многа исцељења су се десила поред његових моштију. Долазе и то не само православци, долазе муслимани и Албанци и римокатолици", тврди јеромонах Петар.
Расељени Срби и они из енклава, али и бројни припадници међународних снага, поделиће радост празника са братством Манастира Високи Дечани. Једини је споменик српске прошлости у Метохији и на Косову који обезбеђују припадници КФОР-а.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар