Институције ближе грађанима уз дигитализацију

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић поручио је да МУП интензивно развија сервисе који ће грађанима омогућити да још брже, лакше и једноставније остварују своја права.

Стефановић је, на министарском панелу "е-Србија" у оквиру другог Дигиталног самита Западног Балкана, рекао да је МУП сервис грађана и да је циљ да се њихове услуге користе на најефикаснији начин.

"То је суштина онога што држава хоће да понуди својим грађанима. Хоћемо да покажемо да је могуће са мање времена и новца добити више, прецизније и боље услуге", рекао је Стефановић.

Министар је навео да 73 одсто грађана Србије има личну карту са чипом која омогућава јединство података на том документу, тако да и други органи брзо и једноставно могу приступити информацијама.

Указао је и да су грађанима на располагању и други сервиси, попут заказивања термина за подношење личних докумената, прецизирајући да је до сада било више од 907.000 заказаних термина за личне карте и путне исправе.

Грађани могу користити и могућност да продуже регистрацију моторних возила без доласка у полицијску станицу, замене старе возачке доволе на папиру новима, рекао је Стефановић.

"Осим у случају кад се издају личне карте и пасош, када морате доћи лично, имаћемо сервисе који ће омогућити да се документи пошаљу на кућну адресу", најавио је министар.

Стефановић је рекао и да министарство интензивно ради на интерном усавршавању и унапређењу технологије за лакшу комуникацију унутар МУП-а, како би се створили предуслови за ефикаснији рад полиције и бољи сервис за грађане.

Истакао је да сва министарства међусобно сарађују и труде се да заједничким радом и синергијом максимално служе грађанима.

Ружић: Дигитализација јавне управе штеди време и новац

Грађани Србије у више од милион и по случајева нису морали да одлазе на шалтере по "папирна" документа и то говори да дигитализација јавне управе значи уштеду новца, енергије и времена, изјавио је министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић.

"То је дигитализација у контексту јавне управе", поручио је Ружић на министарском панелу у оквиру Дигиталног самита Западног Балкана.

Најважнија је, истиче, промена менталитета и става и наводи да је дигитализација и друштвени процес који много олакшава грађанима. 

За реформу јавне управе је навео да је једна од три критеријума на нашем путу ка ЕУ, те да и у том смислу треба сагледати саму дигитализацију. 

Истакао је као кључни моменат усвајање Закона о општем управном поступку који је увео обавезу да државни органи размењују податке, а не да "грађани буду наши курири". 

"Након тога одлучили смо да дигитализујемо рад. Многе базе смо повезали са матичим књигама. Законом о матичним књигама увели смо обавезу да се све матичне књиге пребаце у електронски облик. То смо успешно завршили", рекао је Ружић. 

У координацији са МУП-ом, Ружић наводи да је и пребацивање књиге држављана у електронски облик приведено крају. 

"Закон о електронској управи је усвојен у Скупштини као најважнији закон који дефинитивно уноси обавезу да се модерне техологије користе у комуникацији унутар јавне управе", истакао је Ружић. 

За Закон о Централном регистру становништа рекао је да треба да представља круну дигитализације, као јединствена база 13 евиденција. 

У читавој реформи, каже Ружић, важно је и управљање кадровима. 

"Стварамо систем заснован на компетенцијама, увели смо нови начин вредновања рада и напредовања", наглашава Ружић. 

Ружић је рекао да има много изазова када је реч о реформи јавне управе, али да је наважније да је дошло до промене става и да идемо у добром правцу.

"Томе у прилог иде да су захваљујући дигитализацији државне службе милион и 500.000 пута размениле документе, тако да грађани нису морали да иду по шалтерима", рекао је Ружић.

Каже да је, ипак, страх од реформе јавне управе и даље присутан код дела управе, то јест, код градова и општина, у смислу да ли ће имати капацитете и финансијска средства.

Истакао је да више нема оног страха када је реч о реформи јавне управе као што смо имали раније, попут домородаца у филму "Богови су пали на теме" који се плаше флашице кока-коле.

Ђорђевић: Олакшан и модернизован рад инспекција

У протеклој години обављено је 30 одсто више инспекцијских надзора, а захваљујући систему Е-инспектор олакшан је и модернизован рад инспекција, изјавио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

"За оне који крше закон, заживео је систем Е-инспектор", рекао је министар рада на Панелу "е-Србија" у оквиру другог Дигиталног самита Западног Балкана.

Ђорђевић је навео да су инспектори морали да прођу и различите обуке, а опремљени су тако да буду у сваком моменту мобилни на терену.

"Оно што је сада њихова предност је да могу да имају изједначеност у приступању, користе податке из других регистара, сарађују са другим инспекцијама", рекао је Ђорђевић. 

Подсетио је да је прошле године у сарадњи са Краљевином Норвешком почео пројекат "Реци не раду на црно", а да је ова година посвећена безбедности на раду. Верујем да ћемо у овој години бити још ефикаснији, рекао је Ђорђевић.

Подсетио је да је у прошлој години било доста повреда на раду са смртним исходом и напоменуо да су радници користили заштитна средства, то се не би догодило.

"Радићемо на превенцији ове године, бесплатни телефон је уведен да грађани могу да пријаве неправилности у поступању и верујем да ћемо сви заједничким снагама успети да заштитимо права свих и да ће се то осетити и у пракси", нагласио је министар.

Додао је да ће систем социјалних карата највероватније почети да се примењује 2021. године.  "Верујем да ће тај систем заживети 2021. године, с тим што ће бити потребно време да се алати усавршавају", рекао је Ђорђевић и истакао да ће грађани имати велике користи.

Објаснио да је пројекат социјалних карата подељен у три фазе и да ће грађани имати много користи од социјалних карата, јер ће до својих права долазити без аплицирања.

"Грађани којима треба социјална помоћ добијаће је по аутоматизму, систем ће сам израчунати колика ће помоћ да буде, особе са инвалидитетом ће, примера ради, добијати маркице за паркинг по аутоматизму, борци ће долазити до својих права без проблема. Циљ је да родитељи, када добију бебу, после секунде добију и поруку са честитком, а потом и поруку да им је уплаћен дечји додатак", рекао је Ђорђевић.

Кубуровић: Ускоро потпуна реализација пројекта "е-Беба 2"

Министарка правде Нела Кубуровић најавила је на Дигиталном самиту Западног Балкана у Београду да је у плану потпуна реализација пројекта "е-Беба 2", који, каже, омогућава младим родитељима да што пре остваре право на дечији додатак.

"Надам се да ћемо ускоро са Министарством за рад потписати протокол који ће подразумевати да се пројекат 'е-Беба 2' реализује широм земље", рекла је Кубуровићева на министарском панелу "е-Србија".

Говорећи о правосудном е-систему, Кубуровић је рекла да је задовољна дигитализацијом која је спроведена у Министарству правде, а која је започела, подсетила је, у октобру 2017. године.

"У тој области највише сарађујемо са Министарством унутрашњих послова, са њима постоји најобимнија размена података која се односи на казнену евиденцију и регистар пребивалишта", подвукла је Кубуровићева.

Каже да је са МУП-ом размењено око 370.000 е-упита када је реч о пребивалишту, а када је реч о казненој евиденцији до сада је било, истиче, око 100.000 упита. 

"Верујем да, као што су јавни бележници и јавни извршитељи прихватили овај систем, да ће судови и тужилаштва исто приступити. Нажалост, још постоје органи који не желе да користе ово, не знамо шта је разлог томе, можда да имају оправдање да поступци дуже трају", указала је Кубуровићева.

Говорећи о е-катастру, Кубуровићева је истакла да је увођењем тог система грађанима уштеђено огромно време, јер су некада за укњижбу непокретности морали да посете чак шест шалтера, а данас све обаве на једном месту код јавног бележника који има приступ е-катастру.

Указала је да је за функционисање тог система предуслов био увођење јавних бележника, који, каже у Србији постоје од 2014. године.

"Е-катастром смо показали страним инвеститорима да се у Србији уводи правна сигурност. Такође, више нико не може да вам куца на врата и говори о наплати дуга која није ваша", закључила је Кубуровићева.