После осамдесете дементно 30 до 40 одсто људи

На скупу ће бити разматрани генетски и имунолошки аспекти деменције, могућа превенција са аспекта исхране, као и најсавременије методе лечења које могу да се очекују у блиској будућности.

Када је деменција у питању, статистика у Србији је идентична као статистика у свету, а статистика је у свету катастрофална, рекао је председник САНУ Владимир Костић.

"Најкраће говорећи, преко 65 године између шест и осам одсто ће боловати од Алцхајмерове болести, што ретко ко верује. Са друге стране, сваки десети ће имати неку врсту деменције. Нажалост, после осамдесете године тај проценат се креће од 30 до 40 одсто, што говори да је за нас то нека врста усуда. Посебно за друштва која старе, а ми смо, нажалост, у тој групи друштава", рекао је Костић.

И породица пати

То је доминантан проблем јер поред појединаца за које у несувислим шалама верујемо да нису ни свесни шта им се догађа, проблем погађа и породицу, навео је Костић.

"Заједно са њима пате они који о њима воде бригу и посебно породице, које су такође погођене. Тако да имате учесталост, рецимо, различитих кардиоваскуларних болести, па чак и суицида, знатно више у тој популацији, него код популације која нема тај проблем", истакао је Костић.

Председник САНУ сматра да је тај проблем свуда око нас. У овом тренутку смо, каже Костић, у очекивању великог праска.

"За највећи број деменција, ми данас имамо посла не са једном, него са много болести. Најчешће болести су болести протеина. Цела парадигма лечења је битно измењена. Оно што сада имамо у рукама је нешто што бих назвао фармацеутском стереотипијом, али не и безнађем. Вреди лечити ову болест", наводи Костић.

Према његовим речима, утврђено је да су у средовечности фактори ризика за ову болест идентични као за кардиоваскуларне болести.

"Контролом, рецимо, шест до седам фактора, годишње би на нивоу Европе могло да се превенира милион и по случајева, али не непосредно пред болест, него онда када се овој болести не надамо, у четрдесетим и педесетим годинама живота", рекао је Костић.

Кроз симпозијуме се омогућава млађим колегама да чују најбоље стручњаке у тој области.

"Ја се надам да ће одавде изаћи неке нове идеје и неки клинци који ће урадити више него што смо ми успели, јер простора заиста има", закључио је Костић.