Костићу још један мандат на челу САНУ

На Скупштини САНУ Костић је за председника највише научне и уметничке установе у Србији изабран гласовима 97 академика и ту функцију ће обављати наредне четири године.

Академици Зоран В. Поповић и Љубомир Максимовић поново су изабрани за потпредседнике, а академик Марко Анђелковић за генералног секретара.

Поповић је изабран за потпредседника САНУ за природне науке (Одељење за математику, физику и гео-науке, Одељење хемијских и биолошких наука, Одељење техничких наука и Одељење медицинских наука), а Максимовић за потпредседника за друштвене науке (Одељење језика и књижевности, Одељење друштвених наука, Одељење историјских наука и Одељење ликовне и музичке уметности).

Изабрани академици били су једини кандидати за чланове Председништва и њиховим избором конституисан је највиши орган САНУ.

Владимир Костић је оценио је да подршка коју је он добио, као и чланови Извршног обора, представља подршку континуитету који је покренула сама Академија.

"Академија није политичка, она се заснива на појединцима и подршка коју је овај Извршни одбор добио није никаква подршка Влади Костићу или било коме од нас, већ је подршка континуитету који није покренуо Влада Костић него сама Академија која је схватила да у новом времену мора да одговори на нови начин", рекао је Костић у изјави медијима након завршетка избора.

Костић је нагласио да је руководство САНУ ту да прати и олакшава такве активности и да Академија није институција која се бави само оним што је било у блиској или далекој прошлости.

"Академија ће говорити и о актуелним проблемима, као што већ ради кроз своје одборе, у науци, култури, уметности и о читавом низу других ствари, као и о антиципирању оних ствари са којима ћемо се као друштво сусретати у будућности да не бисмо долазили у ситуацију да се непрестано изнанађујемо", рекао је академик Костић.

Костић је рекао да га подршка, коју је добио данас, плаши још више него први избор, "који је био, како воле да наводе, за један глас". 

"Један глас, било чији у овој кући, мени много значи и ја мислим да после четири године носим утисак да у овој кући има јако пуно значајних, озбиљних и делатних људи. Срамота је Србије што за њих не зна и што зна више о мени него о делатницима који то заслужују више од мене", истакао је Костић.

Костић је у обраћању на Скупштини, непосредно по избору, рекао да га је број гласова изненадио и да је очекивао знатно мању подршку.

"То неко може доживети као демагогију с моје стране, али то може да говори једну другу ствар, а то је да сам се за ове четири године сувише опортуно понашао, јер ако неко није у стању да за четири године направи већи број противника, онда није ни за шта. А покушао сам да се држим сопственог мишљења", нашалио се Костић.

Члановима САНУ поручио је да оно што се буде дешавало у наредне четири године део је и њихове кривице, јер су својим гласовима дозволили овакав исход данашњих избора.

Костић је подсетио да је САНУ за шест месеци имао два изборна процеса.

"Ретко која институција је имала такву врсту изазова, јер избори су трауматични, са собом носе читав низ неспоразума, конфликата и различита мишљења, игре моћи. Мислим да је кроз ове изборе, без обзира на све околности, Академија показала озбиљну зрелост и једну врсту јединства која изненађује, чини ми се, сваког", сматра Костић.

"Јавност пренебегава активности САНУ"

Истакао је да га "мало пече" и "чини депресивним" што се огроман број активности у Академији на неки начин пренебегава у јавности којој је "политика у овој земљи појела живот".

"Ви имате сада изванредну изложбу господина (Светомира Арсића) Басаре, сутра изванредан изнтернационални скуп о деменцији и САНУ покушава да одговори на читав низ изазова, укључујући и оне о којима данас нећу да дискитујем, а о којима је САНУ дала више изјава и ставова од било које друге институције", рекао је Костић.

Подсетио је да је Академија у претходном периоду оптуживана за разне ствари.

"Има много оптужби које нису биле базиране на реалним ставкама, већ на сујети, острашћеној потреби да се извесне вертикале уништавају по сваку цену, притом када су у питању вертикале, верујте да најмање у ових 112 људи подразумевам своју маленкост", рекао је Костић.

"Свестан сам за ове четири године да су неки од средстава медија покушавали да дефинишу све оно што се мењало у САНУ као некакав утицај председника који је отворио Академију, радио ово или оно. А ја ћу вам рећи, не, господо, нисам урадио ништа. На крају сам покушавао да трчим клецајући за оним што сте ви покренули и нека тако буде и у следеће четири године. Надам се да се нећу оклизнути. Хвала вам на поверењу", поручио је Костић.

Костић је позвао медије да критикују САНУ, али на основу чињеница, а не на основу измишљених прича, полуистина и конструкција.

"Ми ћемо се трудити да сами не фабрикујемо полуистине, конструкције и фантазмагорије. Хајде да медији заједно са нама понуде овом друштву врсту алтернативе и формулу нормалности коју ово друштво заслужује. Академија то покушава да ради", истакао је новоизабрани председник Српске академије наука и уметности.

Предлог програма рада до 2023.

Међу приоритетима новог мандата Владимира Костића налазе се дугорочни рад на капиталним националним пројектима, продубљивање сарадње са националним институцијама, унапређење сарадње са иностраним академијама, инфраструкторни радови у згради, трајно решавање адекватног смештаја Архива САНУ.

Костић је у свом предлогу програма рада САНУ за период од 2019. до 2023. године нагласио научно засновано антиципирање промена које потенцијално доноси будуће време и разматрање корака којима би се избегле евентуалне штетне последице.

Посебно је издвојио саветодавну улогу САНУ и нагласио да у наредном периоду.

Академија треба да буде још више укључена у промишљање и предлагање кључних стратешких пројеката за Србију и српски народ у чијој реализацији би, у складу са својим могућностима, била носилац израде таквих пројеката и у већој мери афирмисала своју улогу места отворене, научне и уметнички утемељене академске расправе о питањима од суштинског значаја за будућност.

"Неопходно је да САНУ продубљује отворену и сталну комуникацију са постојећим националним, научним, уметничким, образовним и другим институцијама", сматра Костић.

Oд посебног значаја је, како наглашава, улога САНУ у превазилажењу неспоразума и остваривању пуног чланства Академије наука и уметности Републике Српске у ALLEA (All European Academies), а посебну пажњу треба убудуће посветити Европској академији са седиштем у Лондону, која је заинтересована за сарадњу са САНУ, и Европској академији са седиштем у Салцбургу са којом Академија има добру сарадњу.

Због промена у начину сарадње, пажњу треба посветити, сматра Костић, академијама у Чешкој и Мађарској, као и у Русији због потешкоћа које има у финансијком погледу, и покушати да сарадња са Атинском академијом постане конкретнија.

Костић је мишљења да наредне четири године треба разматрати и евентуално променити политику расподеле средстава Фонда САНУ за истраживања у науци и уметности, да се установи јединствен научни часопис САНУ, уведе награда САНУ у виду медаља или повеља за све доприносе и појачати напоре да се сва досадашња, али и сва будућа издања и радови најразличитијег формата нађу на порталу САНУ.

Брига о српском језику и писму, подизање стандарда и уједначавање рада Академијиних института, поспешивање рада Академијиног Центра у Крагујевцу у оквиру кога ће бити отворен Легат академика Николе Јанковића, привођење крају кључних издавачких пројеката, побољшање организационих целина - Архива, Библиотеке, Аудиовизуелног архива, галерије, административне и техничке службе, такође је у Костићевом плану за наредни период.

Када су у питању услови рада у Академији, Костић као неопходне пројекте наводи поправку крова зграде и фасаде, замену прозора, сређивање електричних и водоинсталација, трајно решење адекватног смештаја Архива САНУ, завршавање климатизације Библиотеке САНУ, обезбеђивање допунског простора за издавање са улазом из Улице Ђуре Јакшића, завршетак радова на постављању ИТ инсталација у целој згради САНУ и неопходне радове на оспособљавању Клуба САНУ.

Костић је нагласио да је САНУ потребна Србији оценивши тренутак у коме се Србија налази као "драматичан у најдоследнијем смислу те речи".

"Ми се не суочавамо само са неразумевањем "међународне заједнице", већ и са драмом сопствених подела на различитим и повремено неочекиваним линијама", оценио је Костић у свом предлогу програма рада САНУ.

Подршка професорки Радојевић којој оспоравају напредовање

Одељење истаријских наука САНУ подржало је професорку Миру Радојевић са Одељења за историју Филозофског факултета којој, како кажу, појединци са матичног факултета покушавају да оспоре унапређење у звање редовног професора.

Из САНУ наводе да се тиме доводе у питање и њен останак на факултету, те сматрају да је то недопустиво за рад Филозофског факултета, као и било које друге високошколске установе.

"Велика је штета већ учињена, а на одговорнима је да постојећу ситуацију разреше како би она била бар умањена", наводи се у саопштењу чланову Одељење истаријских наука САНУ.

Додају да је стицање звања редовног професора код Мире Радојевић заслужено и неспорно, те да због тог оспоравања најшири стручни и научни кругови "изражавају чуђење и згражавање".

Подсећају да је проф. Радојевић дописни члан САНУ, аутор седам књига, од којих су две написане у коауторству, да је написала више од 100 научних радова и уџбеник из историје за четврти разред гимназије.

Учествовала је на више од 50 научних скупова у земљи и иностранству, била гостујући предавач на Масариковом универзитету у Брну, Историјском факултету у Курску, предавала на Дипломатској академији Министарства спољних послова Србије, сарађивала са бројним колегама из Европе.

Наводе и да је председник УО Архива Југославије, члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије и Уређивачког одбора Српског биографског речника, члан редакције Зборника Матице српске за историју.

Руководилац је и Центра за историју Југославије Филозофског факултета, сарадник бројних научних часописа.

Добитник је награде "Иларион Руварац" који додељује Матица српска, плакете Коларчеве народне задужбине у посебног признања за допринос науци на 62. Међународнмном сајму књига у Београду.

Највеће признање добила је од својих студената који су је као једног од омиљених професора одабрали за ментора 172 дипломска рада, 64 завршна мастер рада и 12 докторских дисертација.

"Упркос овим показатељима на Одељењу за историју је од стране једне групе наставника изложена вишегодишњим притисцима и прогону изазваних превасходно доследним отпором који пружа све радикалнијем нарушавању академских вредности и мерила", наводе из САНУ.

Додају да се злонамерним оптужбама омета њено унапређење у звање редовног професора још од октобра прошле године. Да се неутемељеним и нестатутарним приговорима на позитиван реферат стављају процедуралне препреке, а да је управа факултета неспремна да је заштити од таквог неколегијалног односа.

"У питање се чак доводи и њен даљи останак на факултету", закључују из САНУ.

Јавну подршку ванредном професору Мири Радојевић дало је 14 чланова Одељења историјских наука САНУ међу којима су Василије Крестић, Десанка Ковачевић Којић, Гојко Суботић.