Око 25.000 наставника ради на одређено, затражено укидање забране запошљавања

Представници синдиката запослених у просвети кажу да се већ дуже боре за укидање забране запошљавања која је образовању створила армију људи који раде на одређено време и по пет до десет година 

Председник Синдиката радника у просвети Србије Слободан Брајковић каже да већину запослених у просвети на одређено чине жене и да оне због уговора на одређено не могу да заснују породицу, не могу да иду на породиљско боловање, јер се плаше да ће остати без посла, не могу да подигну кредит. 

"Овом мером, на неки начин, смањујемо наталитет у нашој земљи. Да је свака од тих жена родила по једно дете, ми бисмо данас имали један град више. Овако смо све то изгубили уредбом која у образовању не значи ништа, јер та радна места постоје", рекао је Брајковић за Танјуг.

Председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић скреће пажњу да је велики проблем до сада био то што владина Комисија за давање сагласности за нова запошљавања радно место одобрава школи.

"Дешава се да, рецимо, школи треба математичар па Комисија школи одобри једно радно место на неодређено, али директор не запосли математичара, него га остави да ради на одређено, а запосли неког другог", појашњава Јанковићева.

Додаје да је данас скоро трећина запослених у образовном систему без икакве заштите, те да УСПРС тражи отварање конкурса за "чиста радна места", јер у Србији сваке године оде у пензију 2.500 до 3.000 људи. 

Министар просвете Младен Шарчевић покренуо је иницијативу за укидање забране запошљавања у просвети на недавном састанку са представницима Фискалног савета.

Шарчевић је за Танјуг појаснио да су о томе говорили више пута и он и министар за државну управу и локалну самоуправу Бранко Ружић, али и министарка задужена за демографију и популациону политику Славице Ђукић Дејановић.

"Ако је постојао разлог за увођење закона о забрани запошљавања пре пет година и ако је он тада користио, сада прави штету. Говоримо о више од 25.000 људи који у образовању раде на слободним радним местима. Треба решити статус тих људи", истакао је Шарчевић.

"Укидање забране запошљавања значило би великом броју младих људи у просвети, а не би направило никакву штету држави", појаснио је министар.

Са његовом иницијативом, како каже, слажу се и представници Фискалног савета који ће то предложити Влади Србије, али ће разговарати и са ММФ-ом о укидању те мере за просветне раднике.

Мера забране запошљавања у јавном сектору уведена је крајем 2013. и до сада је у договору са ММФ-ом у више наврата продужавана. За ново запошљавање потребно је одобрење посебне владине Комисије за давање сагласности.