Боловање није годишњи одмор

Новина да се на комисију не иде после месец дана боловања корисна је за тешко болесне, а изабраним лекарима доноси главобољу – како помирити дијагнозе, могућности и жеље пацијената?  

"Пред нама је едукација пацијената пре свега да боловање није годишњи одмор. Имамо добру сарадњу са пацијентима и уколико они кажу да су уморни и да постоји неки здравствени проблем узрокован оптерећењем на послу, ми изађемо у сусрет и отворимо им боловање. Међитим, овакве ствари не би требало да буду пример, јер је то по мени злоупотреба", каже др Душанка Вујадиновић из Дома здравља "Стари град".

Право на боловање најчешће користе запослени у јавном сектору, јер је у приватном, страх од отказа понекад јачи од болести.

Наша саговорица објашњава да су дијагнозе попут дијареје, вртоглавице, укочености тешко доказиве, па не преостаје ништа друго осим да се пацијентима верује на реч. Да му такве "болести" у сезони брања малина раднике масовно не одвуку у поља, побринуо се власник фабрике текстила из Ариља, који своје запослене тада шаље на колективни годишњи одмор.

"Јасно је да становништво Ариља добрим делом допуњава своје приходе од малина и уопште воћарске производње, па је велики проблем прилагодити се томе, у смислу организовати производњу тако да људи добију слободне дане баш кад им треба – од средине јуна до средине јула. Што се тиче коришћења боловања, постоји и та пракса, колико чујем од колега, али није тако често", каже Милутин Стефановић, директор предузећа "Стефан Ариље".

Захтев за проверу боловања РФЗО-у најчешће подноси послодавац, а само пет одсто боловања контролисано је током претходне две године.

"Код 70 одсто контролисаних од ових пет одсто је потврђена оцена, а за 30 одсто њих спречених је утврђено да је постајао неки пропуст", каже Весна Латиновић из РФЗО-а.

Боловање до 30 дана и даље плаћа послодавац, а након тога та обавеза прелази на терет РФЗО-а. Према њиховим подацима, на боловању је прошле године било више од 300.000 људи, а најзаступљеније су болести коштано-мишићног система, малигна обољења, душевни поремећаји и поремећаји понашања.