Вакцина није баук

И док је у једном округу америчке државе Њујорк проглашено ванредно стање због једне од највећих епидемија малих богиња у последњих неколико деценија, у Србији је у јануару и фебруару пријављен по један случај малих богиња, а у марту ниједан.

Ипак, иако нема емидемије, на тежи начин у претходних годину и по дана схватили смо значај вакцинације, јер имали смо 15 смртних исхода.

Доктор Срђа Јанковић, имунолог са Дечје клинике у Тиршовој наглашава да ако не буде постигнуто оних 95 одсто за колективну заштиту, може се очекивати да епидемије буде још.

Поверње у научну медицину, а посебно у вакцинацију је на веома ниском нивоу, каже доктор Јанковић и напомиње да је добро што се одржавају научни скупови на којима се може дискутовати на стручном нивоу.

Наводи да родитеље највише брине безбедност и квалитет вакцина и да ли су оне повезане са неким болестима, као што је била прича са аутизмом, што је оповргнуто.

Према његовим речима, постоје хипотезе да вакцина може да доведе до оболевања од неких болести, али те хипотезе нису утемељене.

Истиче да су реакције на вакцину благе и пролазне, и да се нека озбиљнија реакција јавља екстремно ретко.

Од 1. априла у Србији ступа на снагу нови, измењени правилник о обавезној вакцинацији и имунизацији и препорученим вакцинама.

"Највећа новост је категорија препоручених вакцинација које нису законски обавезне, али струка и лекари стоје са истом тежином иза такве препоруке. Оне су корисне и добре – то су вакцине против човечјег папилома вируса изазивача рака грлића материце и вакцине против овчијих богиња", рекао је доктор Јанковић.