Цивилна заштита, зашто нас искуство ничему није научило
Стање система цивилне заштите је незадовољавајуће и то траје већ дужи период. Искуства нас нису научила да би систем требало усавршавати према потребама, рекао је за РТС професор цивилне заштите Владимир Јаковљевић.
Владимир Јаковљевић је, гостујући у "Београдској хроници", рекао да је систем застарео, да су сирене технолошки застареле.
Како је рекао, пажња о питањима цивилне заштите траје до краја опасности, док је ехо опасности присутан код грађана и надлежних органа, али када то престане, онда опада интересовање да се то питање решава дугорочно.
Према његовим речима, много тога је урађено у нормативном смислу од 2009. до 2018. године, и законима који су донети у том периоду истиче се обавеза органа и институција да успостављају систем за узбуњивање грађана.
Међутим, додаје да систем није успостављен у пракси онако како је то случај у другим земљама међу којима су и државе региона.
Јаковљевић додаје да је Србија 2015. године приступила механизму цивилне заштите ЕУ и да се он надао да ће држава у том механизму повући нека средства. Додаје да је потребно успоставити службу "112" коју би чинио национални центар, оперативни центар и јединице за узбуњивање.
Ипак, каже да је одговор надлежних органа увек да нема довољно средстава, а према неким прорачунима, успостављање службе "112" кошта око 30 милиона евра.
Додаје да је цела прича у надлежности Сектора за ванредне ситуације МУП-а.
Стање цивилне заштите – негде на средини
Јаковљевић истиче да је учествовао у изради Нацрта закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама, и да је у последњој верзији стајало да се формира Дирекција за ванредне ситуације, али да је у коначној верзији остао Сектор за ванредне ситуације као организациона јединица МУП-а.
На питање како би оценио цивилну заштиту у Србији на скали од један до десет, Јаковљевић је рекао да смо негде на средини.
Додаје да у систему заштите и медији имају велику улогу, као и сами грађани као преносиоци информација.
Према његовим речима, цивилна заштита је стагнирала почев од деведесетих година и сматрана је рецидивом прошлости. Трачак наде се појавио доношењем закона 2009. године и 2012. године.
Професор Јаковљевић је посебно истакао улогу невладиног сектора, за који је рекао да је драгоцен. Сматра да организације цивилног друштва не би требало да буду само пуки извршиоци него учесници у креирању политика и доношењу одлука.
Наводи да не би требало закључити да Србија нема систем и да је угашен, већ да је систем у развоју и да се успоставља у складу са међународним оквирима.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар