Пашалић: Непримерено је да грађани чекају на своја права

Зоран Пашалић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да је служба заштитника грађана најпоноснија на то што је та институција отворила врата за грађане.

"Свако може да се јави, биће примљен, и гледаћемо да тај пробамо решимо најхитније. Ако не можемо, упутићемо их у институцију која то може, али ћемо пратити како та институција решава проблем", каже Пашалић.

Према његовим речима, највише жалби односи се на имовинскоправне проблеме.

"То су последице онога што ми зовемо транзиција – пензиони проблеми, остваривање права из радних односа, остваривање права из отпремнина, права која се односе на доделу станова, права која су грађанима ускраћена приликом приватизовања предузећа или одлажења у стечај", рекао је Пашалић.

Приоритет су, каже, имовинско-социјално-економска права.

Навео је да је велики део пријављених проблема решен, али да нису у потпуности задовољни, будући да решавање зависи од институције којој се омбудсман обраћа.

Нада се да ће новим законом бити одређени краћи рокови у којима ће институције бити дужне да одговоре на упит заштитника.

Хитно решавање проблема

Од почетка године ради и Хитна служба заштитника, која је до сада спасила завејану бебу, помогла жени коју су извршитељи селили, старици без здравствене књижице.

Пашалић објашњава да за помоћ могу да се јаве сви, те да се одмах разматра да ли у том случају мора да се поступа хитно, или га треба решавати у редовном поступку.

"Решили смо доста предмета, али грађани углавном долазе када су на многа врата закуцали, а она се нису отворила, или су дуго чекали... Непримерено је да институција као што је заштитник грађана дозволи да грађани чекају дуго", рекао је Пашалић.

Истакао је да Хитна служба решава проблем у најбржем могућем року, што је објаснио на примеру старице која је морала код лекара, а није имала здравствену књижицу.

"Ми се истог дана обратимо да видимо где је проблем, да то решимо и да она оствари своја права", каже Пашалић.

Рад судства и притисак на новинаре

Упитан о жалбама грађана на рад судова, омбудсман је рекао да у рад судства нико неће и не треба да се меша, али да то не важи за административни део.

"Многи су ми спочитавали да заштитник хоће да се меша у рад суда. Нико неће да се меша... Али, уређење саме администрације, контролу администрације, организацију и расподелу предмета у великом броју земаља контролише заштитник грађана. Ми ћемо то тражити и врло добро образложити који су разлози", навео је Пашалић.

На податак да су прошле године забележена 102 напада на новинаре и 72 случаја притисака, поручује да заштитник грађана и ту хоће и може да помогне.

"У сарадњи са новинарским удружењима треба направити платформу – тачно прецизирати шта је притисак, шта вређање а шта су прекршај и кривична дела. Притисак на новинаре је постао неподношљив, и није само вербалан већ и физички и економски. Тако се врши индиректан притисак", каже заштитник грађана.

Истиче да су вређања и физички напади на новинаре не само забрињавајући већ и опасни.