Нове цене за нови циклус акредитације факултета

Цена за акредитацију универзитета до сада је била 720.000, а по новом ценовнику је 1.080.000 динара, за факултет и уметничку академију издвајало се 360.000, док је сада 540.000 динара. Цена акредитације студијских програма било је 144.000, док је сада 320.000 динара.

Почетна акредитација високошколске установе и студијског програма, која је до сада била бесплатна, сада је два милиона динара.

Ректорка Универзитета у Београду професорка Иванка Поповић каже да је нови ценовник за акредитацију факултета и студијских програма непријатно изненадио све, да су цене високе и да ће указати Министарству просвете на тај проблем, те да очекују њихову подршку.

"Уз пуно разумевање за независност Националног тела за акредитацију и проверу квалитета, ово је велики ударац за већину факултета и не знам како ће се изнети са тим", рекла је Поповићева на данашњој седници Сената.

Декан ЕТФ-а професор Мило Томашевић направио је паралелу са претходним акредитационим циклусима и нагласио да је тај факултет за акредитацију у претходном кругу дао милион динара, а да ће га нова акредитација по новим ценама коштати око четири милиона динара.

Декан Хемијског факултета професор Иван Гржетић упозорио је да поједини државни факултети неће моћи да плате акредитацију, те ће морати да мењају структуру студијских програма, а да то носи нове проблеме са собом.

"Млади људи који излазе са тих факултета неће имати могућности да се сутра запосле ако променимо структуру образовних програма и квалификација које стичу", указао је Гржетић.

"Цене на нивоу држава у региону"

Председник Управног одбора Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању (НАТ) професор Сима Аврамовић каже да су нове цене на нивоу држава у региону, да је НАТ независно тело које нема финансијску подршку државе, већ се финансира искључиво од акредитације факултета и студијских програма.

"Десет година се нису мењале цене. Повећан је број рецензената са два на пет, а један мора да буде странац. Обавезна је и посета институцијама (факултетима) и све трошкове НАТ сноси", појаснио је Аврамовић.

Додаје да надокнаду члановима Комисије за акредитацију, којих има 17, хонораре плаћа НАТ, а не држава као до сада.

На независности НАТ-а, као и већем броју рецензената и учешћу страних рецензената, инсистирала је Европска асоцијација за акредитацију – ENQA, која је Србију из пуноправног чланства ставила у чланство под надзором уз опасност искључења. Искључење би значило да се дипломе факултета из Србије не признају у ЕУ.

"Надзор који ће да обави ENQA ове године кошта 30.000 евра, што морамо да платимо унапред", рекао је Аврамовић и додао да НАТ мора да плати и чланарину за ENQA и EQAR.

Директорка НАТ-а проф. др Јелена Кочовић каже да се са новим ценовником буквално само покривају трошкови, јер по Закону о високом образовању НАТ независна институција и финансира се из сопствених прихода.

"Највише иде на трошкове рецензената. Више од 70 одсто пројектованих прихода иде на плаћање рецензенте, чланова Комисије за акредитацију и УО", закључила је Кочовићева.