Ако жене стану – стаће све

Америчке и енглеске сифражеткиње прве су у 19. веку започеле борбу за економску једнакост и право гласа жена.

Њих 15.000 било је у маршу на улицама Њујорка 1908. Наредне године у Сједињеним Државама обележен је први национални Дан жена, после декларације коју је издала Социјалистичка партија Америке.

"У Србији је Социјалдемократска партија 1910. основала женску секцију и оне су, углавном жене раднице, 1914. први пут обележиле Дан жена. То су назвале револуционарним даном, а на скупу су говориле о економској неједнакости жена и неопходности добијања првих права", истиче Ивана Пантелић са Института за савремену историју. Дан жена је у Црној Гори први пут обележен 1919. године, а у Сарајеву 1914.

Међу најзначајнијима за извојевана права су Клара Цеткин и Роза Луксембург, а код нас партизанке и у Првом светском рату Милунка Савић.

"Она је у дубоко патријархалној средини, у том тренутку била изузетак који не потврђује правило, и показала је да се може бити равноправан и у тим немогућим ситуацијама", навела је Ивана Пантелић.

И мушкарци су учествовали у борби за женска права – у Енглеској је то био лорд Литон, члан Горњег дома Британског парламента. Код нас је то био Јаша Продановић, политичар и публициста који је у Скупштини 1921. одржао говор о потреби да и жене добију права.

"У послератној Југославији жене су постале изједначене с мушкарцима, стекле су права у Уставу из 1946. Седамдесетих се изгубила та револуционарна компонента, која је битна, а од 2000. женске организације поново марширају на улицама сваког 8. марта и постављају иста питања. Ове године се марш зове 'Ако жене стану – стаће све'", рекла је Ивана Пантелић.

Уједињене нације су дале највећи допринос унапређењу права жена и њиховог интензивнијег укључивања у политички живот.

Ипак, остаје потреба да се подстиче њихово образовање, здравствена заштита и животни стандард. Јер многе жене у свету још су искључене из ових области.