Свака друга жена у Србији жртва психичког насиља, Брисел обавештен

ОЕБС је на конфренцији у Бриселу представио налазе истраживања о безбедности жена спроведеног током 2018. године у Албанији, Црној Гори, Северној Македонији, Србији, БиХ, Молдавији, Украјини, као и на територији Косова.

"Око 16 милиона жена на тој територији погођено је неком врстом насиља од своје 15. године. То су неприхватљиве чињенице, како са људског аспекта тако и са аспекта безбедности и стабилности, али и економског и социјалног стања друштва", каже генерални секретар ОЕБС Томас Гремингер.

Истраживање ОЕБС-а указује на чињеницу да је 60 процената од 15.000 испитаних жена било психички злостављано од стране партнера, а њих 45 процената је било предмет сексуалног узнемиравања.

"У Србији готово свака пета жена је изложена физичком или сексуалном насиљу, а 44 процента жена је изложено психичком насиљу од стране својих партнера. Свака десета жена је некада у свом животу била прогањана од некога, а 42 процената их је било изложено сексуалном узнемиравању", наводи професор Марија Бабовић.

Мрачне цифре алармантне

Она указује на чињеницу да је ово истраживање ОЕБС-а прво велико истраживање о насиљу над женама које је спроведено у Србији. Добијени подаци говоре да је проблем насиља над женама готово истоветан како у Србији тако и у региону, али и земљама ЕУ за које је истраживање рађено 2014. године.

"Постоји потреба за акцијом и у земљама ЕУ и у земљама које желе да уђу у ЕУ. Интересантно је да нема тако велике разлике у подацима добијеним из овог истраживања. Цифре су толико мрачне да је сваком политичару јасно да се нешто мора предузети", наводи Томас Гремингер.

Чињеница која такође забрињава, а присутна је како у Србији тако и широм региона, јесте та да је веома мали број жена спреман да пријави насиље.

"У Србији мање од десет процената жена је спремно да пријави насиље. Постоји неповерење према институцијама, а нарочито када је у питању насиље које се доживи од садашњих партнера", наводи професорка Бабовић.

У региону готово две трећине жена сматрају да је насиље над женама у њиховом окружењу "уобичајно", а забрињава и то што жене мисле да саме треба да изађу на крај са насиљем.

"Без институцијионалне подршке, примене закона и санкционисања таквог понашања нема начина да се изађе из зачараног круга насиља", упозорава Бабовић.

Указује на то да Србија од 2015. године нема званичну стратегију за сузбијање родно заснованог насиља над женама, а да је као потписница Истанбулске конверенције Савета Европе дужна да обезбеди ефикасан систем за превенцију и борбу против насиља над женама и насиља у породици.

У ОЕБС-у наводе да очекују да на основу резултата њиховог истраживања политичке структуре у државама предузму неопходне акције како у виду доношења одговарајућих закона који ће заштитити жене од насиља, тако и у обуци полиције и правосуђа, али и кроз образовање и подизање свести жена о њиховим правима.