Зарада на отпаду

Неопходно је унапредити постојећи систем управљања амбалажним отпадом што подразумева додатна улагања и обавезу домаћинстава да разврставају свој отпад. То су резултати студије Удружења за амбалажу и заштиту животне средине - СЕПЕН. Један од модела прикупљања амбалажног отпада који се разматра, јесте депозитни систем, односно наплата кауције за пластичне и стаклене флашице и лименке.

У земљама где је примењен депозитни систем који омогућава враћање кауције потрошачима у продавницама, стопа прикупљања употребљених флашица и лименки је и до 90 одсто.

"Потрошач, на пример, жели да купи ову воду. Посебно је назначена цена воде, а посебно амбалаже и право је потрошача да наплати кауцију за амбалажу", рекао је Рауно Рал, председник Управног одбора Естонског система депозита.

Препорука за Србију јесте да стартује са вредношћу депозита у износу од пет евроценти за амбалажу.

"Депозитни систем мотивише грађане да могу да зараде на отпаду, да раде примарну селекцију
а сахрањујемо рециклабилне материјале у депоније", навео је Синиша Митровић из Одбора за заштиту животне средине ПКС.

Прерађивачи пластичне амбалаже раде са пола капацитета, увозе амбалажу, а од оне сакупљене са депоније губе 40 одсто у преради.

"Извори су депоније секундарна селекција онда на крају не можемо да добијемо нити количине, нити квалитет које одговарајуће на томе мислим да је крајње време да ревидирамо постојећу и системи да видимо најбоља решења пракси из Европе" каже Михаил Матески из "Гринтекс" рециклажа пластичне амбалаже из Новог Сада.

Према истраживању удружења које представља компаније које пласирају највише пића, па и амбалаже на српско тржиште, трошак увођења депозитног система је милијарду евра.

"Депозитни систем може да да добре резултате, али за огроман новац. Верујемо да систем који сада постоји у Србији може да се значајно унапреди и да да сличне резултате са много мање фондова, много мање новца", сматра Срђан Сушић из "СЕПЕН" - Удружења за амбалажу и заштиту животне средине

Годишње на депоније, али и у природу, оде три милиона тона комуналног отпада.

"Што се прикупљања тиче, које раде комуналне службе, оно је на високом нивоу, али што се тиче самог раздвајања, рециклаже, ту смо на веома ниском нивоу, а један највећи део тога представља управо амбалажни отпад који је рециклабилан, и који се може поново искористити и морамо га унапредити", рекао је помоћник министра заштите животне средине Филип Абрамовић.

Депозитни систем препоручује и законодавство ЕУ као важан инструмент који омогућава поновну употребу амбалаже и смањење количине отпада, а подржале су га и Уједињене нације у резолуцији о морском отпаду и микропластици.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 19. април 2026.
9° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом