Од ученика до еколога
Како се постаје еколошки грађанин, где је екологија у нашем систему образовања и који су проблеми еколошког активизма средњошколаца? То су нека од разматраних питања на округлом столу у Археолошком парку "Виминацијум".
Стари Римљани своја насеља и војне логоре градили су у здравим окружењима, која обилују пијаћом водом, шумама и плодном земљом. Али су знали и да чувају своју околину.
"Све радионице које су правиле већа загађења морале су да буду ван града, сахрањивање је било изразито забрањено у градовима, тако да су у суштини имали јако развијену свест о екологији", каже археолог Илија Данковић.
Данашњи Виминацијум окружен је површинским копом "Дрмно" а његови становници, археолози, бораве испод димњака термоелектрана "Костолац".
То је био један од повода да се у том археолошком парку организује округли сто на тему "Еколошки активизам гимназијалаца у Србији".
"Циљ оваквих сусрета је да ми у нашем друштву данас добијемо једног еколошки освешћеног грађанина. Како ћемо то да урадимо, осим ако не кренемо од наше деце", наглашава професорка у Земунској гимназији, Сања Штрбац.
Домаћин округлог стола била је Земунска гимназија у оквиру манифестације "Дани демократске културе", коју организује њен Ученички парламент.
"На основу тога смо одлучили да ове године ту причу мало проширимо, да се бавимо новом темом, то је екологија", наводи Милош Бјелановић, директор те гимназије.
Гимназијалци из Србије и земаља у окружењу, разменили су своја знања и искуства из области заштите животне средине.
"То нам даје неку ширу слику. Можемо да упоредимо образовне системе, саме иницијативе и идеје", наводи Немања Вукосављевић из Ученичког парламента Земунске гимназије.
О томе да су предавања од користи, сагласан је и Вељко Круљ, ученик Гимназије "Никола Тесла" из Вудимпеште.
"Имамо недељу развијања еколошке свести, на којима наши ученици држе предавања остатку школе", објашњава Круљ.
Време бистрих потока и чистог ваздуха у Виминацијуму је давно прошло, али се археолози труде да оплемене тај простор, тако што годишње засаде неколико стотина младих стабала. И учесници скупа на Виминацијуму постарали су се да прича о екологији не остане само прича. Засадили су бршљенове и брестове.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар