Професор у кафани – од катедре до естраде

Чак и ако сте професор музике а желите да свирате у клубу, ресторану, хотелу морате да се учланите у неко Удружење, а неретко да прођете и аудицију да бисте добили годишњу дозволу.

"Када сам се поново активирао да свирам по клубовима, опет сам морао да стекнем лиценцу, сада у оквиру Синдиката естрадних уметника, удружењу ЕЕС естрада, и то ме је коштало 7.000 динара", истиче професор Реља Турудић.

Удружења жанровски различитих музичара сукобљавају се око тога ко може да издаје дозволу.

"Колективни уговор који је тренутно на снази, не предвиђа разлику између извођача, којима је то једина и основна делатност и оних којима је то допунска делатност", наводи Иван Илић, председник Удружења џеза, забавне и рок музике.

Председник Савеза естрадно-музичких уметника и синдиката Србије Драгиша Голубовић каже да они који нису у статусу самосталца, могу да добију потврду само од Самосталног синдиката.

Различито ситуацију тумаче и министарства. Министарство за рад, као одговорно, наводи Министарство културе а оно упућује на Одбор за социјални дијалог, који чине Унија послодаваца и самостални синдикат естрадних уметника и извођача Србије.

Како год, музичари морају да потпишу уговор са угоститељем или са посредничком агенцијом, а поред државне инспекције, право провере на терену имају и контролори Савеза синдиката.

"Ми имамо овде правника који је генерални секретар савеза естрадно-музичких уметника Србије и он те људе едукује. Он утврди да су они савладали основе, није то много компликован посао. Ту се ради о неких пет-шест кључних ствари које он треба да зна, сваки контролор", указује Драгиша Голубовић.

Спремни су, кажу у Синдикату, да дипломираним музичарима других Удружења, ако пристану, лиценце издају бесплатно, али наглашавају да када професор музике уђе у кафану – више није професор, већ естрадни музичар.

Да ли питања струке треба ипак да решавају ресорна Удружења, и да ли је у време креативних индустрија добра монополизација, мораће се решити да не би дошло до злоупотреба.