Како до веће безбедности на тврђавама?

Тачан број оних који су страдали са Нишке тврђаве се не зна, али само протеклог месеца њих двојица су изгубила живот. Дуж великог дела бедема нема ограде, па је пад са висине од десет метара најчешћи узорк страдања. Иако план за реконструкцију постоји скоро деценију, јавна набавка је по други пут пропала.

"Подељена надлежност каква је тренутно – тврђавом управља Управа за имовину, донекле неке друге институције, општине, мислим да није добра. Та ситуација мислим да би морала да се промени и да Нишка тврђава добије јединстваног управљача", наводи Урош Парлић, директор Туристичке организације "Ниш".

Пиротска тврђава је, донедавно, управо из безбедносних разлога била затворена за посетиоце. Тек крајем јануара када се са зидина отопио снег, капије су поново отворене. Само неколико дана после тога, дечак је пао и повредио се.

"Од првог дана када је трвђава отворена овде су људи из приватне агенције за обезбеђење. За децу млађу од 14 година људи који врше обезбеђење не дозвољавају улаз самостални, већ у пратњи родитеља или неке друге старије особе", наводи Саша Јовановић, директор Музеја Понишавље.

Најстрашнија несрећа коју ће Србија дуго памтити јесте пад 22-двогодишњег младића са зидина Калемегдана у кавез са медведима. Иако на овој тврђави данас постоји 16 чувара у смени и сигнализација на местима где је опасно за људе, много је оних који то не поштују.

"Морам да кажем овде да је и људски фактор веома значајан, јер често упркос неким таблама и знацима упозорења људи прекорачавају те границе. Један од типичних примера су и експонати војног музеја који се налазе на отвореном, где на више места стоји упозорење да је забрањено пењати се по експонатима што веома често људи не испоштују", наводи Ана Рајлић из ЈП "Београдска тврђава".

Остало је запамћено страдање 21-годишњег младића током фестивла на Петроварадину 2015. године, али и пад две девојке са те тврђаве годину дана касније. Иако још постоје места на тврђавама широм Србије која нису одговарајуће обезбеђена, надлежни кажу да је у највећем броју случајева узрок несреће људска непажња. На таквим местима опрез мора бити много већи.