Претплатне карте или новац за превоз

Претплатне карте за превоз – како је ко добије и плати, толико је користи и цени. Добија се и преко Бироа или Завода за запошљавање.

Закон о раду је јасан. Запослени имају право на накнаду за превоз у висини претплатне карте на том подручју. Накнада није обавезно и претплатна карта, јер закон не прецизира начин исплате.

"Закон такву одредбу не садржи, он препушта колективним уговорима и другим општим актима и самим уговором о раду. Међутим, сами ти колективни уговори и општи акти не могу да иду изван онога што закон прописује, а то је да се запосленом гарантује право на накнаду трошкова, а то је његово основно право", каже Тања Глеск, помоћник генералног секретара у институцији која грађане штити пред законом и фирмама.

Када су усвајали Закон о раду и питали су нас хоћемо ли претплатну карту или новац за превоз на текући рачун. Последњих година фирме раде како им је изгледа лакше, а тешко је да је исти став запослених.

Однедавно градска предузећа  уплаћују претплатну карту, у једној удаљеној градској општини трећина жели претплатну карту, а осталима се не исплаћује ништа, па се полако опет изјашњавају за претплатну карту.

Неке приватне фирме поштују закон па исплаћују на текући рачун. Истина, тај новац можемо користити за куповину претплатне карте, али надлежни тврде да се 70 одсто грађана шверцује или држи појединачну карту док не наиђе контролор. Прошле године у Београду је било око 717 хиљада запослених, а свега 114 хиљада продатих претплатних карата, па су дотације из буџета градским превозницима огромне.

"Увек се оставља могућност избора запосленог. Ми живимо у 21. веку, многи људи користе кола и нисмо сви дужни да идемо аутобусом на посао", каже Тања Глеск.

Накнада за превоз је ослобођења пореза и доприноса, али свако примање дожљивамо као плату. У сваком случају Министарство финансија је дало мишљење да фирме кроз рачуноводство морају јасно да документују да је исплаћен новац потрошен баш за превоз.

На основу тога заменик градоначелника Горан Весић, како је изјавио, очекује повећану куповину претплатних карата. У суштини, куповина карата може се постићи појачаном контролом или овлашћењима. Многи кажу, вратите кондуктере, други се залажу за много оштрије казне за шверц или променити прописе по којима би куповина претплатних карата била обавезна.

Садашње право да се изјашњавамо у пракси се претворило у велике гужве, а мали приход за превознике, као да превоз плаћају исти.