Српски иноватори искористили европску шансу

Чак и када су идеје добре, обично недостаје пара за реализацију. Али нови уређај за чување вина, интелигентни систем за предвиђање воћних приноса, па и пробиотске културе које помажу у лечењу добиле су прилику да се пласирају на тржиште. Иноватори планирају следеће кораке.

Милош Милошевић из Иновационог центра Машинског факултета истиче да је сада најважније урадити добар маркетинг, јер се се за то у свету издвајају непроцењиви износи.

Деветнаест иновација из Србије финансирано је из бриселских фондова са по 360 хиљада евра. Више од новца добиле су три идеје – уговоре са компанијама.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић напомиње да циљ и јесте био да се споје наука и привреда, да се боље користе капацитети.

"Мислим да је ово добра прилика да покажемо да смо били добри ђаци, не само на овом пројекту, него смо имали и друге разговоре са Светском банком, где смо и пре рока завршили све оно што је било испланирано и пројектовали смо нове новце", наводи Шарчевић.

Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Стивен Ндегва је честитао учесницима пројекта и поручио да је он био успешан.

Ово није једини пројекат који подржава Европска унија. Од 2011. године из ИПА фондова за програме Фонда за иновације издвојено је више од 14,5 милиона евра.

Амбасадор и шеф Делегације Европске уније Сем Фабрици истиче да идејама треба тржиште, а да привреда тражи идеје. "Морамо да пошаљемо поруку и изван ове просторије - иновације су прилика да Србија постане конкурентнија и да иноватори у Србији добију шансу у овој земљи", нагласио је Фабрици.

Током пројекта, настале су и нове услуге за иноваторе. Једна од њих су финансијски ваучери. До сада је 180 предузећа добило 220 ваучера који укупно вреде милион и седамсто хиљада евра.