"Дете мора да се поштује али мора да зна и за границе"

У пракси нису тако чести случајеви самоубистава код деце већ је чешће реч о самоповређивању, каже психијатар Ивица Младеновић.

"То се дешава релативно ретко али и један изгубљени живот је трагедија. Много чешће код деце постоји самоповређивање и то се не дешава као гром из ведра неба, то се припрема. Фројд је био у праву када је рекао да успешан родитељ а пре свега мајка, ако успе да пренесе љубав свом детету онда је завршила посао за цео живот. Релативно ретко наилазимо на родитеље који не воле своју децу, јер они по дефиницији брину о свом потомству. Међутим ова трагедија је негде одговорност свих нас, медија, психијатрије, психологије али и система у целини", каже Младеновић.

Ако друштво у целини дозволи да дечак од 12 година дигне руку на себе онда треба да се сви запитамо о чему се ту ради.

"Постоји термин 'контенирање' који означава способност родитеља да прихвате агресију, негативну енергију детета, да прераде и да му то врате. Ако родитељ успе у томе онда ће дете израсти у здраву особу, а ако не, онда се поставља питање какве су границе. То је проблем 21. века, јер то су деца која имају јако много љубави, а јако мало граница", објашњава психијатар.

Младеновић напомиње да је дете личност од рођења и да то родитељи морају да знају.

"Дете мора да се поштује и оно увек даје знаке када нешто није како треба. Оно нема стабилан идентитет и не уме да се носи са агресијом, већ то треба да учини управо родитељ. Ако родитељи то препознају, онда ће спречити оно што се на жалост дешава", указује Младеновић.

"Највећи страх детета је губитак родитеља било од губитка родитељске љубави или од физичког губитка родитеља. Зато не смемо дете довести у ситуацију да сумња да је криво за нешто што се дешава родитељима. Јер ако то помисли онда дете мисли да је оно лоше и да не треба никоме, што, нажалост, доводи и до трагичних догађаја," рекао је за РТС психијатар Ивица Младеновић.