Пола века младих истраживача у Србији

На данашњи дан пре пола века млади заљубљеници у природу жељни нових открића основали су први клуб младих истраживача. Свечаној академији, присуствовале су све генерације које су допринеле да Ваљево буде препознатљиво у свету науке и образовања.

"Ми смо почели припреме за 'Дурмиторску акцију' али смо онда трагали за највећим југословенским истраживачем Тибором Секељом који је још пре Другог светског рата истраживао људождерска племена у Амазонији. И кад смо га нашли испричали смо шта нам је наум. Он нас је подржао ал нам је дао савет – да се не растурамо после 'Дурмиторске акције' него да оснујемо клуб", наводи Душан Михаиловић, оснивач и први председник Клуба младих истраживача.

Покрет младих истраживача брзо се ширио Србијом. А у Ваљеву и корак више. Настала је Истраживачка станица Петница и одмах постала препознатљива по раду са научним талентима.

"Млади истраживачи су били центар ширења аматерске науке и на тај начин су стварали једну климу бољег разумевања шта је наука и истраживачки рад, бољим прихватањем подршке таквим активностима. И вероватно би професионални научно истраживачки рад у Србији био сиромашнији да није било младих истраживача", истиче Вигор Мајић, директор Истраживачке станице Петница.

Откривање пећина, преживљавање у природи, проучавање слепих мишева и поскока, а онда екологија, астрономија, с временом и теренска истраживања, према интересовању нових генерација.

"Сходно времену, након 50 година, ми се трудимо да стално младима нудимо нешто ново. Тако смо на пример скоро основали групу за информационе технологије јер је то нова грана науке која је младима интересантна", наводи Богдан Радић, председник Друштва истраживача "Владимир Мандић Манда".

Млади истраживачи су пример како добра идеја може да преживи трансформације друштва, окупљајући младе које привлачи наука и природа.