Цена хлеба без ограничења

У великим трговинским ланцима векна хлеба типа "сава" и даље кошта између 29 и 45 динара. За сада се не очекује корекција цена, а нема промена ни у потрошњи, кажу трговци.

"Мислим да би требало задржати ту контролисану цену за одређену категорију људи. Људи немају пара и једноставно - то је нека социјална сигурност", сматра један грађанин

Други су, пак, против јер сматрају да субвенције никад нису добар метод решавања социјалних проблема.

У Србији се једе најквалитетнији хлеб по најнижој цени, кажу у Унији пекара. Векна хлеба типа "сава" у Босни и Херцеговини је око 70 динара, у Македонији 80, а у Црној Гори између 80 и 90 динара.

"Сада нема поскупљења хлеба, има усаглашавања цена за неке векне хлеба које су биле 30, 32 динара сада иду на 35, 36 динара. И даље је то испод предвиђене цене која је претходно била под уредбом. Тако да ја не бих назвао да је ово поскупље хлеба, него само усаглашавање у појединим деловима Србије где је конкуренција велика, где су произвођачи ишли са нижом ценом да би освојили тржиште", наводи Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије.

Килограм пшенице коштао је раније 21 динар, сада 23. Она квалитетнија поскупела је са 26 на 28, па и 30 динара.То је највећа цена у последње четири године, а и најскупља је у региону, каже министар трговине.

"У последњих шест месеци просечан извоз пшенице био је око 110 тона месечно. У јануару свега 35 тона. Зато што су складиштили. Очекују да ће добити веће цене и онда то има психолошки ефекат, онда борба за позиције. Свако гледа да нешто искористи у тој ситуацији када цена пшенице расте, али то је краткотрајни ефекат", напомиње министар трговине Расим Љајић.

Стабилизација тржишта пшенице и брашна очекује се у наредних 10, 15 дана. Уколико дође до дуготрајног поремећаја тржишта Влада ће реаговати смањењем или укидањем царине на увоз пшенице, интервенцијом из робних резерви или враћањем уредбе.

У Србији има око 7.000 малих пекара и 18 великих индустријских произвођача хлеба.