Пољопривредни факултет други век започиње новим технологијама

Теодора Томанић, рођена Београђанка, одрасла у блоковима, каже да су њени пријатељи били зачуђени када им је рекла да ће студирати пољопривреду. Онда им је објасила да живимо у време вишка технологија, а мањка хране и да ће најтраженији и најплаћенији бити они који управљају тим чињеницама.

"Желела бих да се бавим пројектовањем система за наводњавање и одводњавање. Сви знају да је то веома тражено и у свету и у Европи", објашњава Теодора Томанић, студенткиња четврте године Пољопривредног факултета.

По диплому Пољопривредног факултета највећи број студената ипак долази из унутрашњости.

"После факултета планирам да се вратим за Лозницу одакле сам иначе, да наставим свој приватни бизнис, да побољшам продају механизације и едуковање људи", каже Стефан Деспотовић, апсолвент Пољопривредног факултета.

На факултету кажу да су одавно препознали модерну пољопривреду која се ослања на интернет, сензоре, алгоритме. Од ове године ће половина студијских програма ће променити назив у складу са тим, а уводе се и нови ИТ предмети.

"Такође смо сведоци да се много говори о дигитализацији и то дигитализацији примењеној значи на примарној производњи која се овде и те како већ један дуги низ година изучава", истиче проф. др Радојка Малетић, продеканка за наставу Пољопривредног факултета.

Да теорија без праксе и обрнуто не вреди много, доказују признања.

"Импозантно звучи податак да смо ми на 43. месту Шангајске листе у области прехрамбене технологије", наглашава Проф. др Душан Живковић, декан Пољопривредног факултета.

Пољопривреда одавно није тема само за агрономе. Производња и дистрибуција хране постају горућа светска тема којом се не баве само економски, већ и политички аналитичари и стратези.