Откуп амбалаже у продавницама ускоро и у Србији
Од када је уведена наплата кеса њихова потрошња пала је за 70 одсто. Још већи проблем од кеса су пластичне и стаклене боце и лименке које завршавају на депонијама и у природи, јер још не постоји ефикасан систем прикупљања отпада. И то би ускоро могло да се реши увођењем депозитног система, односно откупа амбалаже у продавницама, о чему ће ове године одлучити Министарство заштите животне средине.
Наши трговински ланци у другим земљама где послују већ имају аутомате за откуп амбалаже. Да би исто то применили и у Србији, чекају закон.
"Радимо на томе да они који се баве привредом у Србији разумеју да неће бити могуће ефикасно радити и производити, а затим и зарађивати без поштовања апсолутно свих еколошких принципа", напомиње министар заштите животне средине Горан Триван.
Наводи да се морају решити питања пластике, поновне употребе ПЕТ амбалаже, стакла и свих других материјала.
Из Београда се свакога дана на депонију Винча одвезе хиљаду и по тона отпада, који би, да постоји уређен систем сакупљања и рециклаже, могао да се искористи као сировина за прераду и као енергент. Преради се свега десет одсто отпада.
"Зашто годишње 'сахранимо 50 милиона евра' рецикларилних материјала? 0д тог материјала –ПЕТ боца, пластике, могу настати нови, звукобрани за коридоре, гумени одбојници за трамвајске шине, за железнице", указује Синиша Митровић из Одбора за заштиту животне средине и одрживи развој ПКС.
Према његовим речима, за то су потребне подстицајне мере, субвенције рециклажној индустрији.
Од када је пре десетак година уведена еколошка такса са намером да се подстакне рециклажна индустрија и обезбеде средства за чистију животну средину, наплата је из године у годину све већа, али је и даље многи избегавају. Агенција за заштиту животне средине поднела је скоро две хиљаде прекршајних пријава против компанија које прошле године нису поднеле извештај о "производњи" отпада.
Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић каже да је намера тог тела да буде сервис привреди, али и да обезбеди више новца за "зелене пројекте".
"У наредној години имаћемо пола милијарде, субвенција за гашење котларница, али такође значајна средства ће се издвојити и за пошумљавање локалних самоуправа и на тај начин ћемо смањити аерозагађење", додаје Радовић.
Прошле године је од еколошке таксе наплаћено 12 милијарди динара, али је само пола тих средстава отишло у буџет за животну средину.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 13
Пошаљи коментар