Поклони први пут у рукама

Дечјом руком на кутијама осликане приче – лепе, са топлим порукама и од срца. А животне приче ових породица из Лесковца и околине су сличне. Живе од социјалне помоћи, многи и без свог крова над главом. Тешко је, кажу, саставити крај са крајем. Пакети са одећом, обућом, слаткишима и играчкама и те како су им добродошли.

"Много нам значи кад нам неко помогне. Сналазимо се како знамо и умемо. Од пољопривреде, од социјалне помоћи", каже Горан Стевановић из Лесковца.

Весна Антић је без посла. Сама подиже четворо деце у чијим рукама су први пут поклони.

"Значи нам да се деца обрадују, они немају ни бабе ни деде", каже Весна.

Осмеси на лицима деце највећа је награда Ирини Богатиновић, студенткињи права која је преко друштвених мрежа покренула акцију прикупљања помоћи за најугроженије.

"Почетак је године и хтела сам да урадим за неког нешто лепо, да им улепшам тај почетак године", каже Ирина.

Здрави стилови живота али и јачање самопоуздања и друштвене одговорности. О томе се учи у саветовалишту за младе које је изнедрило око 1.000 вршњачких едукатора.

"Наш је посао да све оно што они иницирају као идеју помогнемо да већим делом сами реализују, а онда их тиме још више поспешујемо да они постану одговорни људи", каже Ивана Станковић, психолог и координаторка саветовалишта за младе Лесковац.

Испит из хуманости Ирина је положила чистом десетком. Њен пример могли би и други да следе. На списку лесковачког Центра за социјални рад је око 2.000 породица, толико је годишње и захтева за једнократну новчану помоћ.