Пројекат за очување од заборава цинцарске културе
Српско-цинцарско друштво "Луњина" је основано пре готово три деценије како би сачувало од заборава цинцарско име и утицај овог народа на културни и економски развој балканског региона. Са славе Светог Атанасија Великог ретко ко изостане, па се уз традиционалну песму оживе и сећања на старе београдске породице.
Цинцари су се са планинских врхова, како сами кажу, расули широм Балканског полуострва и целог света. Тако су постали народ без отаџбине, али са великом улогом у стварању модерних држава.
Како би своје постојање сачували од заборава са Српском академијом наука и уметности, односно одбором за људска и мањинска првава, Етнографским институтом и Македонском академијом наука и уметности покренули су вишегодишњи пројекат.
"Цинцари кроз сећање. Да се направи нека инвентура. Не у смислу пописивања људи, него у смислу чувања тог сећања на наше порекло, језик, културу и оно што нас чини ентитетом националним", каже Лила Кона, председница Српско-цинцарског друштва "Луњина".
Чланови друштва брижно чувају језик и културу.
"Овде држимо часове за све заинтересоване који желе језик да уче, имамо и младу организацију. Пише се поезија, одржавамо дане цинцарске културе у мају у кући Ђуре Јакшића", истиче Надица Филиповић, члан УО Српско-цинцарског друштва "Луљина".
Међу познатим Цинцарима били су Стерија, Никола Пашић, Бранислав Нушић, па "Луњина" сарађује и са "Нушић фондацијом".
"Значи порекло цинцарско Нушић породице. Сам Нушић је рођен као Акибијадес Нуша у цинцарској породици, и ето то је веза, тако да је Луњина у просторијама Нушић фондације и стану породице Нушић", наводи Небојша Нушић, управитељ "Нушић фондације".
А ту се чланови друштва окупљају свеке недеље. Организују и путовања како би се упознали са цинцарским организацијама других земаља.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар