Винка бабица, мајка хиљада деце

Винка Милошевић Петрушић, или Винка бабица како је сви Лесковчани знају, jош мало па ће ући у десету деценију живота, али и даље је неуморна.

У њеном стану на 15. спрату лесковачког солитера увек је живо. Смењују се пријатељи или, како она воли да каже, другарице и другови, да причају о њеним скојевским данима. Tу су и "њена деца", данас жене, које долазе код бабице као код своје мајке.

Тренутак када дете дође на свет, тај дечји плач, непоновљив je тренутак вечности за који вреди живети.

"Кад се оно роди ја га дочекам и оно заплаче. Ухватим га за ногице, подигнем га, оно врисне. Tо је највећа радост, што значи да је здрава беба", прича Винка.

Винка као прва дипломирана бабица, на Гинеколошкo-акушерско одељење Лесковачке болнице дошла је 1. октобра 1956. године и ту остала до пензије. Добро памти време када је годишње у Лесковцу било неколико хиљада порођаја.

"Није имао ко да ради, па смо радили 24 часа. Породила сам 21 жену – 21 беба, замислите каква је то срећа", присећа се Винка.

Госпођа Винка и у деведесетој пише песме, недавно је издала своју књигу а и о њој је написана књига из едиције "Лесковачке легенде".

"Код ње стално можете да сретнете многе лесковачке поетесе, жене које се баве књижевношћу, жене из света медицине", каже Миодраг Андрејевић, аутор књиге "Бабица".

Књижевница Јасмина Томић се осећа као да је њена ћерка. "Ја сам њена ћерка иако она нема своје деце, има мали милион деце по целом свету што их је породила", наводи Јасмина Томић.

Винка бабица поносна на свој родни Боровац, Сијаринску бању и Медвеђу за живота је постала легенда града који воли. Данас списатељица, песникиња или једноставно жена чија животна енергија оплемењује и надахњује.