Протест против изградње мини-хидроелектрана

На платоу испред Филозофског факултета чули су се повици "Реке не дамо", а учесници протеста носили су транспаренте са порукама "Хоћу реку, нећу цев", "Не за МХЕ" и "Реке – крвоток планете".

После обраћања на платоу, противници мини-хидроелектрана прошетали су до Градске скупштине, председништва и Владе где су симболично оставили крчаг са водом из река Србије.

"То је вода из моје реке Темшице и у то име желим да наздравим за слободу свих наших река. Нека наше реке слободно теку", поручио је Александар Јовановић из покрета "Одбранимо реке Старе планине"

Небојша Илић из покрета "Одбранимо реке Старе планине" каже да не дају реке.

"Ми Стропланинци од данас, и сви остали, цела Србија јасно и гласно кажемо 'не' деривационе хидроелектране", додао је Илић.

Представници покрета "Одбранимо реке Старе планине" навели су да нису политички покрет и истакли да су се окупили како би "рекли 'не' онима који скрнаве реке и природу".

"Нећемо да плаћамо да реке гурају у цеви и позивамо вас да и ви исто учините. Живела Србија, живеле наше реке", поручили су из тог покрета.

И они који би да граде мини-хидроелектране имају удружење. Њихов аргумент је да је у Европи изграђено 24.000 малих хидроелектрана, а у Србији тек 90.

"Сваки инвеститор, сваки грађанин Србије има право да гради малу хидроелектрану, с тим што је његова обавеза као инвеститора да то право оствари тако што ће испунити све законом прописане обавезе", наводи Бојан Миловановић из Националног удружења мини-хидроелектрана Србије.

Изражавају жаљење што је мањи део јавности подржао, како се наводи у саопштењу удружења, "злонамерну кампању" коју против изградње тих објеката више од годину и по дана један број људи води "из политичких амбиција, ради личног промовисања и других интереса".

У Србији је планирана градња 870 малих хидроцентрала.

"Мале хидроелектране производе јако малу количину енергије, а наносе неприхватљиве еколошке штете, дакле деградирају биодиверзитет, ремете режиме подземних вода и ометају традиционални живот локалног становништва. Уколико би Србија направила 856 малих хидроелектрана имала би свега 2 до 3,5 посто произведене енергије на годишњем нивоу", објашњава проф. Ратко Ристић, декан Шумарског факултета.

Србија се обавезала да ће произведити 27 одсто енергије из обновљивих избора, али ту се рачуна и биомаса, соларна енергија, енергија ветра и геотермална енергија.

"Ми мислимо да мини-хидроцентрале не треба да постоје у заштићеним добрима и верујем да ће се то кроз наше законе и валоризовати. Оно што је лоша пракса у Србији је да је велики део тих мини-хидроцентрала, које су чак и направљене, нису урађене како треба", наглашава Горан Триван, министар заштите животне средине.

Министар најављује да ће посебна комисија проверити да ли су мини-хидроцентрале заиста направљене у складу са предатим пројектима.