Да ћи ће Закон о правима бораца обухватити жртве силовања и тортуре

Стид и срамота, поремећаји сна, узнемиреност, депресија, немогућност рађања... То су неке од последица с којима живе жене жртве силовања, ипак недовољне да би се законодавац на одговарајући начин бавио и тим жртвама.

"Згазио ми је понос, више не могу никад себи да дођем да будем жена ко што сам била", речи су једне од сведокиња пред Међународним судом правде у Хагу. 

Још једно од сведочења гласи: "Пошто је завршио силовање, сео је и запалио цигарету, рекао је да би могао више, међутим да сам отприлике вршњакиња његове ћерке па за сада неће".

Такве трауме не сврставају жртве у цивилне инвалиде рата. Услов је да се злочин догодио на територији Србије или од стране непријатеља и да жртва има телесно оштећење од 50 одсто. Пострауматски стресни поремећај није довољан.

"Итекако утиче на то какве односе граде са својом децом али је важно поменути то што држава поново не препознаје, шаље им нову тегобу, да је њхово достојанство било нарушено, да су њихови животи урушени", наводи Сања Павловић из Аутономног женског центра. 

Године 2013. министри 113 држава потписали су декларацију УН која силовање током сукоба препознаје као ратни злочин. Иако је и Србија потписник те декларације, наша земља касни за регионом када су у питању права жртава али и суђења за тај злочин.

"Хашки трибунал је развио праксу, наиме у неколико предмета је било процесуирано силовање током сукоба и то системска силовања, као што је био случај у Фочи. Нажалост пред домаћим судовима није била подигнута ниједна оптужница која терети силовање као ратни злочин већ као успутни злочин уз убиства", каже Ивана Жанић из Фонда за хуманитарно право.

Текст нацрта закона још није ушао у јавну расправу, а у току је прибављање мишљења и сагласности других надлежних министарстава. Планирано је да ступи на снагу 1. јануара 2020. године.

Како је Нацрт Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица још у радној верзији, ресорно министарство није могло да нам објасни која су то дефинитивна решења нити да изричито одговори на питање да ли су жртве силовања током ратних сукоба изузете и из овог закона.