Радна група разматра измене Кривичног законика

Чланови радне групе, поред представника министарстава правде, унутрашњих послова и здравља, су и судије, тужиоци, представници свих релевантних институција, криминолошких института, као и представници струковних удружења и невладиних организација.

Тим поводом државни секретар Министарства правде Радомир Илић рекао је Танјугу да измене КЗ-а уводе казну доживотног затвора и иду у правцу пооштравања казни за повратнике у извршењу кривичних дела са елементнима насиља, као и за трговце и произвођаче дроге.

Поред тога, како је додао, изменама ће бити ограничена могућност да суд ублажи казне испод минимума, као и да се регулише питање условне осуде, како не би била изрицана у великом броју случајева.

"Сада судови изричу углавном условне осуде у преко 50 одсто случајева, ублажавају казне испод минимума, а таква ситуација није допустива јер то значи да су криминалци на слободи", навео је Илић.

Он је истакао да ове измене закона имају и превентивни и репресивни карактер.

"Репресивни, јер ће бити извесност кажњавања - онај ко једном или више пута учини неко тешко кривично дело са елементима насиља сигурно ће бити у затвору - ако то јавни тужилац докаже. Са друге стране, строге казне имаће одвраћајући карактер за потенцијалне учиниоце кривичних дела", сматра Илић.

Напоменуо је да ове измене прате пример најбољих европских пракси земаља Европске уније, пре свега Велике Британије и Аустрије и да ће Србија у наредних неколико месеци извршити опсежну промену Кривичног законика.

Директор полиције Владимир Ребић рекао је да су чланови групе данас анализирали пооштравање санкција пре свега за кривична дела са елементима насиља као што су кривична дела убиства, тешка убиства, насилничко понашање, наношење тешких телесних повреда, насиље у породици, али и кривичних дела из области злоупотреба наркотика, нелегалног држања оружја, нелегалних експлозивних направа.

"Намера је да се у српско законодавство уведе такозвани институт 'три ударца'", навео је Ребић и појаснио да то подразумева да учиниоцу дела са елементом насиља, који то дело понавља то буде значајно тежа околност.

"Приликом другог случаја, када учини то дело, његова минимална казна треба да буде најмање троструко већа него што је запрећена казна за то кривично дело, а у случају да то учини трећи или сваки следећи пут може очекивати казну затвора која ће бити најмање 80 одсто од максималне запрећене казне за то кривично дело", рекао је Ребић.

Према његовим речима, полиција од измена КЗ-а очекује да ће пре свега са улице бити склоњени насилници, односно извршиоци ових кривичних дела, који ће бити суочени са чињеницом да ће значајно више времена провести у затвору.

"На пример, за једно кривично дело за које је у овом тренутку запрећена казна од две до 10 година, у првом случају судија ће моћи да му определи казну од две до 10 година. Ако понови дело, казна ће бити у распону од шест до 10 година, а у сваком следећем случају казна ће бити у распону од осам до 10 година", прецизирао је Ребић.

Ове измене ће, како сматра Ребић, допринети да учиниоци тих кривичних дела буду "тамо где им је место", а не на улицама.

"Наша очекивања су да ће након ових измена бити обезбеђен амбијент за већу безбедност грађана Србије", рекао је директор.

Мере на три поља за више успеха у борби против криминалитета

Председник Српског удружења за кривично-правну теорију и праксу Станко Бајатовић сматра да "морамо да оживотворимо принцип одговорности због неодговорности".

"Ако држава хоће да има више успеха на пољу борбе против криминалитета мора да предузме мере на три поља. Прво поље је везано за казнену политику, која мора да буде адекватна", рекао је Бајатовић и изразио подршку иницијативи за увођење казне доживотног затвора, али само под једним условом.

Тај услов је да казна доживотног затвора буде нормирана у складу са одговарајућим међународним правним стандардима, јер ако се то не би десило онда бисмо имали више штете, него користи од тога, сматра је Бајатовић.

Друго поље на којем се мора предузети иницијатива и које према његовом мишљењу има кључни значај у овом моменту, јесте повећање степена извесности кривичне одговорности учинилаца кривичних дела. 

"Криминолошка истраживања говоре да највећи број учинилаца кривичних дела, посебно оних због којих је ова иницијатива за измене покренута, врше кривична дела јер сматрају да неће бити откривени или у случајевима да буду процесуирани да ће на неки начин избећи кривичну одговорност. Ако ми не подигнемо тај степен извесности будућих потенцијалних извршиоца кривичних дела на далеко већи ниво, мислим да и са овим интервенцијама нећемо постићи оно што треба", прецизирао је Бајатовић.

Треће поље измена подразумева радикалне мере како би се повећао степен ефикасности кривичних поступака јер, како је навео, када одређени кривични поступак траје преко пет година – то мора да буде аларм за надлежне државне органе да предузму неке мере.

Према његовим речима, истраживања показују да преко 10 одсто предмета траје више од пет година, за шта, како каже, нема оправдања.

Што се тиче одлагања главног претреса, Бејатовић каже да постоји одредба да главни претрес мора да траје, да не може да буде прекидан, али да то није случај код нас, већ правило да се претреси одлажу и то не на неколико дана, већ на неколико месеци.

"У вези са тим треба узети у обзир да окривљени и адвокати одбране имају утицај на одуговлачење поступка, и да чак шта више и злоупотребљавају одређене кривично процесне норме, али како одбрана има могућност да утиче на одуговлачење, тако и суд има дужност да спречи злоупотребу норми", сматра Бајатовић.

Ако се ове две претпоставке не буду довеле на ниво на којем морају да буду, нећемо имати повећање успеха у борби против криминалитета, закључио је Бајатовић.