Ђаци различитих узраста заједно како се школа не би угасила

У школску клупу, у разреду учитељице Милке Тривуновић, прошлог септембра сео је само један првак.

Елена Михајлик каже да воли да иде у школу. Она, нажалост, нема вршњака с којим би могла да подели знање. У истом разреду са њом су ученици старијих разреда – наставу слушају истовремено.

За једине две учитељице у сеоској школи, настава са више генерација ђака истовремено, професионални је изазов.

"Лепо је радити, можда неко сматра да је то компликовано, да ствара проблем. Међутим, не. Деца су сва иста, без обзира да ли је одељење мешовито или није", истиче учитељица Милка Тривуновић.

Учитељица ђака другог и трећег разреда Алекснадра Крнајац сматра да jе рад у комбинацији веома изазован и специфичан. Захтева темељну припрему учитеља за сваки час и добро организованог ученика - спретног, брзог, додаје додаје Александра Крнајац.

У наредној школској години у школу стижу три првака, али ће број ученика остати исти, јер старији прелазе у више разреде у оближњи Ириг.

У већини сеоских основних школа у Србији број ђака је из године у годину све мањи. Тако је и овде: пре двадесет година у школским клупама седело је четрдесеторо основаца. Од прошлог септембра, овде их је само десетак.

Шатринци су већински насељени мађарским становништвом, па су и најмлађи навикнути на језичке, културне и верске различитости.

"Никада се овде није ни осетила та разлика. Настава је на српском језику. Од прошле године је овде уведен факултативни предмет мађарски језик, где смо успели да нађемо наставницу мађарској језика", наводи директорка ОШ "Доситељ Обрадовић", Сања Николић.

Већем броју школараца у Шатринцима се надају једино ако се овде досели нека нова породица. То се, међутим, годинама није догодило.