"Не" раду на црно
Инспекција рада је на основу пријава на бесплатни телефонски број од како је линија отворена у марту спровела готово 10.000 контрола и открила 4.751 непријављеног радника. Иначе током целе године инспектори су имали укупно 70.000 провера чији је резултат 16.000 мање илегалних радника.
Осим рада на црно грађани су се жалили и да им се не исплаћују зараде, не плаћа прековремени рад и накнаде за трудничко боловање, да им је угрожена безбедност на раду. Инспектори су најчешће ишли на градилишта.
"Акција која је дала најбоље резултате је била у јулу – 446 лица је затечено да раде на црно у току једног дана и више од 300 нерегистрованих субјеката. Само на грађевини је било 15 њих који су смртно страдали", рекао је Стеван Ђуровић, в. д. директора Инспектората.
Ипак у 2018. инспектори су затекли 17 одсто мање радника на црно него претходне године. А пријаве, укључујући и анонимне, допринеле су да скоро 90 одсто њих добије сталан посао.
"Имали смо ситуације да смо затицали од тога да су људи бежали, што имамо и снимљено, до тога да смо имали и раднике који имају и по 50 година, а раде преко Омладинске", рекао је министар за рад, запошљавање и социјална питања Зоран Ђорђевић.
У пројекат "Реци 'не' раду на црно" новац је уложила и Норвешка.
"То је добра инвестиција, држава ће када се пређе у легалне токове добијати више новца од пореза, али то је и инвестиција јер ће они који су били жртве сиве економије сада моћи да остваре своја права", каже амбасадор Краљевине Норвешке у Србији Арне Санес Бјорнстад.
Због тешке економске ситуације, многи се одлучују за рад у иностранству. На пут, најчешће крећу на реч, без потписаног уговора. Боље би било, упозоравају надлежни, да се пријаве Националној служби за запошљавање, и да уз потписан уговор у Србији знају за коју плату ће радити, имају ли здравствено осигурање, превоз и смештај. Онда имају могућност и да се жале.
"Ми имамо међудржавне споразуме где можемо да утичемо као држава и да бранимо њихова права. Међутим, наши људи најчешће то крију и онда под изговором да иду туристички у неку земљу одлазе и раде на црно. Ти споразуми гарантују нашим радницима иста права као и њиховим грађанима и да за исте послове буду плаћени идентично", навео је Ђорђевић.
Србија је први такав уговор потписала са Словачком, а има их и са Русијом, Румунијом, Мађарском, Чешком.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар