Ја сам мали Ива, летим преко њива!

Верници који Божић прослављају по јулијанском календару данас славе Бадњи дан. За децу, углавном у Војводини, ово је посебно радосно јер је време за коринђање. Друже се, певају песмице а кућама се враћају пуних џакова слаткиша и воћа. Та, има ли штогод лепше?

Први сумрак, празан џак и гомила деце. Бадње вече је. Породице су на окупу и чекају мале коринђаше. Они су, објашњава етнолог Весна Марјановић, заменили коледаре – момке који су о празницима ишли улицама и певали песме доносећи, како се веровало, благодат.

"У коринђању учествују деца, углавном школска и уче текстове од старијих укућана. Пред сваким вратима у насељу певају, осим пред кућама које су у жалости", објашњава Марјановићева за РТС.

Дружина се окупља, топло обучена и креће од куће до куће. Понеко и маскиран. Ако домаћин отвори, прво се пита "Је ли слободно коринђати?". Ако укућани одобре, креће певање песмица. Једна од њих је:

Ја сам мали Ива,
летим преко њива.
Њива се зелени,
газда се весели.

Или:

Ја сам мали Пера,
ујела ме кера.
За ногу, за руку,
дај ми газда јабуку.

Обично је довољна била једна песма, али су неки домаћини тражили и више. Кад су задовољни извођењем, деци дарују вође, слаткише, орахе, а они мало имућнији дају и по који динар.

Марјановићева додаје да постоји и пракса да коринђаши, ако не добију ништа – што је ретко, певају и додатне стихове: "Колико сламе у котарицу, толико ђавола у газдарицу!". Па хајд', газдарице, не дај дарове ако смеш!

"Новији је податак да учествују и деца из најновијих колонизација у Војводини - тј. деца расељеног становништва са бивших простора СФРЈ (север Баната)", додаје Марјановићева.

Повратак кућама обично је мучан јер се деца смрзну и уморе од певања. Али, чим се завири у џак пун дарова, умор нестаје.

Старији Војвођани сећају се овог обреда са осмехом на лицу јер је дружење незаборавно. Ми мало млађи пожелимо да се вратимо у неке "ситне" године и запевамо:

Ја сам мали коринђаш,
шта ћеш стрина да ми даш?
Или вина ил' ракије,
стиг'о Божић пред капије!

На обичаје маскирања и извођења оваквих игроказа у Војводини јак утицај оставило је немачко становништво. Током деценија, свој утицај на обичаје оставили су бројни народи и културе - Срби, Мађари, Румуни, Словаци.

Јужније од Саве и Дунава за коринђање зна ретко ко, а и у Војводини је све мање деце која долазе за Бадње вече. Поготово што се већи део становништва одселио у велике градове, па међу људима има све мање блискости, а и традиција се заборавља.

Припремите воће и бомбоне, оставите укључено светло да коринђаши знају да су добродошли. Кућа у коју дођу, радоснија је и пуна песме.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.