Мигранти који желе да остану у Србији

Свој пут од Кубе до Србије Белкис Гонзалес сликовито дочарава у тихој књизи, машталици. Ручно ју је урадила са осмогодишњом кћерком, Исменом. Због чега се са егзотичног карипског острва отиснула ка Србији, причала нам је у Центру за тражиоце азила у Боговађи.

Породица Гонзалес напустила је Кубу из политичких разлога. Српски језик уче годину дана, желе да се уклопе у друштво, скуће и имају спокојан живот. Кроз осмех говори да су израђујући мотиве и детаље за необичну сликовницу Белкис и њена кћерка лепо и корисно проводиле време заједно.

"У време вечере породица је на окупу. То је леп моменат. У нашој култури заједништво је веома важно и слога у породици", истиче Белкис.

Хамид Голи из Ирана је главни столар у Боговађи. На готово сваком кораку у његовој радионици су предмети из радионице од намештаја до новогодишњих украса.

"У кампу је корисно што проводим време и са породицом, и радећи. У Србији сам већ годину и по дана. Желео бих да добијем дозволу за рад и да се запослим. Моја породица радо би остала у Србији", истиче Хамид Голи из Ирана

Иранац је и најмлађи станар Центра у Боговађи, стар неколико дана. Док смо снимали нашу причу, посетила га је патранажна сестра.

"Дечак. Породица је из Ирана. Рођен је у Ваљеву и јуче смо имали мало славље поводом тога. Тако да се увек трудимо да обележимо и њихове рођендане, све Нове године. Током једне наше календарске године ми овде имамо организована два-три дочека Нове године, два Божића, два Ускрса", наводи Дајена Ристић, координатор Центра за тражиоце азила у Боговађи.

Да различитости треба да се поштују, уче се од малих ногу станари Центра за тражиоце азила. Основци похађају школу у Боговађи, средњошколци Техничку у Лајковцу. За одрасле организовани су бројни курсеви и радионице.