После празничне еуфорије тоне хране заврше у смећу

За новогодишњу ноћ и репризу у ресторанима у Београду припремљено је више од 300 тона хране, од тога бар 70 тона завршиће на депонији. Још више хране баци се и у домаћинствима, а искуства показују да је то најчешће печење, хлеб, млечни и сухомеснати производи. У нашој земљи сваки грађанин годишње баци више од 35 килограма хране.

Хране не сме да зафали – то је први рецепт по коме се код нас спрема празнична трпеза. Не штеди се ни новац ни труд. А после празничне еуфорије. много тога заврши у контејнеру.

И из ресторана се баца много, према проценама чак петина спремљене хране. Донирали би, кажу угоститељи, али наилазе на препреке.

"Првенствено, код нас се плаћа ПДВ на донацију хране. Хрватска је, рецимо, укинула тај закон да не плаћа. Следећи проблем који настаје то је питање амбалаже у којима се одваја та храна, питање саобраћаја, диструбуције до оних који прихватају храну", указује Геори Генов, директор ХОРЕС-а.

Држава најављује да ће мењати Закон о безбедности хране. Фокус ће бити на едукацији свих и на повећању безбедности.

"Како год да је она касније коришћена неопходно је да се зна када је она произведена, када је продата, како је транспортована, како је чувана и када је крајњем конзументу дата на коришћење", указује Ненад Вујовић, државни секретар у Министарству пољопривреде.

Тоне бачене хране

У продавницама је најлакше испратити тај пут, али много производа због истека рока оде на смеће. Само један трговински ланац у Србији одваја намирнице за оне који немају.

"Достижемо до 9.000 корисника и они сваки дан добијају свеже воће и поврће. Заиста се трудимо да будемо пример другим компанијама", рекла је Милица Поповић, менаџер корпоративних комуникација "Делезе".

Добар пример је Француска где је законом прописано да трговци донирају све намирнице после истека рока "најбоље употребити до", кажу у "Банци хране" која покушава да и наше трговце наведе да раде исто.

"Свакако су нам потребне одређене измене закона како бисмо то могли да радимо на светском нивоу. Нама би највише одговарало да буде ознака на производу најбоље употребити до датума означеног на производу", напомиње Маријана Пребирачевић, менаџер за комуникације "Банке хране".

Ипак, и у Европи се сваке године баци око 80 милиона тона хране вредне преко 143 милијарде евра. Зато су неке земље увеле обавезу трговинским ланцима који имају преко 400 квадрата да сваког месеца донирају храну. А у Белгији, на пример, постоји листа безбедних намирница које се могу користити или поклонити у одређеном периоду и након истека рока.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.