Ко има право на становање уз подршку

Око 900 особа са интелектуалним тешкоћама или душевно болесних заинтересовани су да живе самостално односно за пројекат Становање уз подршку. Међутим, од њих који су у становима ускоро би могли да буду враћени у установе затвореног типа. Наиме, после 14 година, услуга становања уз подршку више није доступна у Београду. Ни у буџету Власотинца није предвиђен новац за тај пројекат.

Уместо у београдским становима, као када их је екипа РТС-а први пут снимала, корисници пројекта Становање уз подршку данас су у биолошким породицама, домовима за старе, избегличким центрима, али и у установама затвореног типа. За већину њих то значи да више не могу да раде, баве се спортом или такмиче на исти начин као годинама уназад.

"Њихови резултати су могли бити пример у ком правцу треба обезбедити услове за рад и живот особа са инвалидитетом. После престанка служења услуге, они су нажалост, завршили – како ко. На сву срећу нису сви завршили негативно и лоше али има и таквих случајева. Они уопште нису смели да буду доведени у позицију да сносе последице неке несинхронизоване акције, неразумевања одређених препрека", истиче Драган Лукић из Асоцијације за промоцију инклузије.

Оне општине чији су приходи испод републичког просека могле би да траже помоћ од државе. С Београдом, међутим, то није случај.

Зашто Београд одустаје од пројекта Становања уз подршку, РТС покушава да сазна од јула када смо надлежнима први пут послали то питање. То питање смо и поновили, али и даље нема одговора, па не знамо ни да ли је реч о привременој или коначној одлуци града.

Власотинце испуњава услове

Власотинце као много сиромашнија општина од престонице испуњава услове да добије помоћ. Ако она изостане, после четири године, петоро корисника програма биће враћено у установе.

"Не може се увек од државе очекивати да прискаче у помоћ на такав начин. Држава је та која треба да створи законски услов и основ, да омогући да се помогне локалним самоуправама да науче да развију одређене услуге, у овом случају када говоримо о социјалној заштити. Очигледно је да морамо још доста учити, очигледно је да морамо бити пажљивији приликом одабира онога што нам је приоритет", каже Сузана Мишић из Министарства за рад, борачка и социјална питања.

У селу Тешици код Алексинца, на пример, програм функционише од 2015. и финансира се из европских фондова. У једној од три куће борави четворо корисника.

Уз подршку се тренутно станује у Шапцу, Панчеву, Новом Саду, Алексинцу и у још три општине, док 2.300 људи живи у установама социјалне заштите.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.