Заштита животне средине један од кључних изазова

Из државне касе наредне године нешто више новца биће потрошено на заштиту животне средине, али и даље за то издвајама десет до двадесет пута мање од већине европских земаља, иако је правило да се сваки динар, уложен у животну средину, враћа седам пута.

"Отпадне воде су приоритет број један, комунални отпад, пошумљавање разуме се, а од ових проблема који су и хронични и акутни, свакако имате питање квалитета ваздуха и буке", наводи Горан Триван, министар заштите животне средине.

Рециклирамо свега десетак одсто употребљених производа, опстанак рециклажне индустрије доводи се у питање, а квалитет вазуха је забрињавајући.

"Оно што је неопходно учинити је пре свега да се нађу алтернативна средства грејања, јер су највећа загађења током зимског периода, неопходно је радити на модернизацији наше електроиндустрије и неопходно је да се уложи у енергетску ефикасност", објашњава Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

Годину за нама је обележила и борба против еколошког криминала и појачан рад еколошке инспекције.

"Ако бих могао да издвојим најзначајније активности то је у сваком случају борба против еколошког криминала. Имали смо више процеса у сарадњи са Бијом, са надлежним тужилаштвима у свим тим процесима ископавања опасног отпада, учествовали смо касније и у надзору над уклањањем тог отпада", наводи Жељко Пантелић, помоћник министра за еколошку инспекцију.

Све је више заштићених подручја. 2014. године 6,37 одсто територије Србије је било под заштитом, а план је да до 2020. године 12 одсто територије буде под заштитом као природно добро.