Бирократија, непотизам и немогућност развоја главне препреке за повратак у Србију

Наташа Кочиш из "Serbian City Club" из Лондона и Вукашин Гроздић из кабинета председнице Владе говорили су за Дневник РТС-а о томе шта је пресудно да се млади врате у своју земљу и шта држава треба да уради да би то било могуће.

Наташа Кочиш каже да постоји неколико начина да се помогне младим људима који живе и раде у иностранству, а имају жељу да се врате у Србију. Један од првих напора је данашња конференција на којој ће моћи да се чује шта су њихови највећи изазови.

Кочиш напомиње да емиграција има свуда у свету, али да је Србија специфична по томе што је емиграција из ње најчешће у једном правцу.

Зато ће се, истиче, разговарати о циркуларној миграцији – ако људи оду на усавршавање да то не буде у једном периоду, већ да се врате.

"Овде постоје институције и организације које се баве талентима у Србији и јако улажу у њих, као на пример Нордеус, Кока-Кола, Бритиш Американ Тобако. Треба да се позабавимо тим институцијама и видимо како да им помогнемо да задрже још више талената и да сазнамо шта је пример добре праксе", наводи Наташа Кочиш.

Према њеним речима, за повратак у Србију највећи проблем представљају бирократија, непотизам, али и немогућност даљег развоја.

Објашњава да у "Serbian City Club" из Лондона постоје три групе људи – они који су тек дошли и не размишљају о повратку, они који би волели да се врате али нису сигурни како, али и они који су се већ вратили и основали своје фирме у Србији.

Постоје различити начини да се људи врате, каже Кочиш и објашњава да има оних који активно размишљају о томе јер им је драже да раде овде, где су окружени породицом и пријатељима.

Боље време за научнике 

Из кабинета председнице Владе Србије поручују да долази боље време за развој младих научника који желе да се врате у Србију.

"Усвојен је закон о фонду за науку ове године и тренутно је у јавној расправи закон о науци и истраживањима. То су два системска закона – један кровни који треба да реши начин регулисања запошљавања и финансирања изврсности у науци. Фонд за науку ће бити поприлично велики, сваке године ће од 2020. имати више од 40 милиона евра. Сада смо имали позив за 1.000 младих истраживача да се укључе у научне пројекте, а константно је отворен позив повратницима да се врате и укључе у научне пројекте", рекао је Вукашин Гроздић.

Додаје да Научно-технолошки парк у Београду одлично ради, да се гради нова зграда, као и да ће такав парк бити и у Новом Саду и Нишу.

Гроздић каже и да је, током премијеркиних посета и бројних разговора широм света, уочено да постоји огромна потреба дијаспоре да разговара са матицом.

"Мислим да ће ово бити простор да видимо шта Србија може да добије и уради за људе из дијаспоре... Да видимо шта су проблеми, да их идентификујемо и кренемо да радимо", додао је Гроздић.