"Корени" – српски казан који ври

Казан који ври и бунца и коље и стиче и послује – тако је Ћосићеву Србију у "Коренима" описао Михиз. Сам Добрица Ћосић говорио је да је пишући "Корене" намеравао "крвљу да прича какви су људи живели и какви живе на овом парчету земље". Како изгледају ти људи "из једне димензије", како су још описивани становници митског Прерова? Да ли су Катићи парадигма српске породице 19. века?

"Катићи су посебни, али су наши и сви ми у њима можемо нешто да препознамо", оцењује Горан Шушљик, продуцент и глумац.

За историчаре Прерово није у потпуности парадигма српског села, али "Корени" добро сликају период када на село продире капитализам, када почиње раслојавање села и уситњавање поседа.

"Катићи нису у потпуности репрезент, али ту имате и слугу Толу Дачића, који живи поред Катића, и слугу Мијата, који живи са њима, у кући и све то ипак даје ширу слику", објашњава историчар Момчило Исић колико "Корени" заиста дају реалну слику српског села друге половине 19. века.

Преровски сељаци и буржоазија

Поседници и надничари и наглашене класне разлике између њих, претња гашења породичних стабала, национална митологија, породична деспотија... Некадашњи устаници с почетка 19. века и њихови наследници који се социјално, а неки и културно развијају, постајући европеизирани интелектуалци који врло брзо заборављају гуњ и опанке као Вукашин Катић. Све то видимо у "Коренима".

"Формирањем буржоазије село постаје роб чиновништва, које је опет изникло из редова те новонастале буржоаске класе, а која је опет изникла из сељаштва, јер Србија је тада имала више од 90 одсто сељаштва. Велики део сељаштва био је у дужничком ропству, роман то сјајно илуструје као и серија – ви видите да се Ђорђу стално неко обраћа да га сачека за враћање дуга", наводи Исић.

Тола Дачић надничар је на имању Катића, а уз то готово свакодневно тражи неку позајмицу. Слуга Мијат, који код Катића живи на неком тавану, кад год пронађе прилику, тражи или од Ђорђа Катића или од старог Аћима неко парче земље да себи направи кући.

Да ли су социјалне разлике у Србији 19. века биле заиста толико изражене?

Аутори серије држали су се Ћосићевог романа, који прате контроверзе од када је 1954. написан и потом награђен Ниновом наградом. Једна од легенди које се за њега везују јесте и да је наглашавајући класне разлике у 19. веку имао намеру да истакне сву благодет друштва у Југославији тих 1950-их година. Нема доказа за то, као што нема ни за многе друге које се о Ћосићу препричавају. Једну од њих, такође непотврђену, али илустративну, чуо је и Момчило Исић.

"Добрица је, када је написао "Корене", срео Сретена Вукосављевића, утемељивача социологије села. И када му се после похвалио да је добио Нинову награду, професор је рекао 'кад овако Срби пишу о свом народу, шта ће остати од њега'. Ћосић се питао да ли је нешто погрешио приказујући на тај начин село, ако му је професор тако нешто рекао", наводи Исић.

Ипак, има нешто у чему су и слуге супериорније у односу на газде. Деца. То је оно што Толи Дачићу даје предност у поређењу са Ђорђем Катићем.

"Тола је весник живота и исконске жилавости и способности за опстанак. А Катићи су неки вид властеле и сад долазимо до тог парадокса да тај убоги, простодушни, сирови и једноставни треба да удахне живот онима који су властела и који антрополошки не могу и исконски – ту су сав чар и драматика", каже Ненад Јездић, који тумачи улогу Толе Дачића.

Овој кући је суђено да слуге децу рађају

У том и таквом селу, чини се, једино је неупитан положај жене. У Србији у 19. веку она нема ништа, осим оног што је са собом из очеве куће понела. Тај мираз даје јој одређену независност. А ако га нема, њен положај није много другачији него положај слуге. Други начин за поправљање положаја жене у кући је рађање сина.

"Оно што је мени било као глумици важно, то је да Симку не представим као беспомоћну жену, уцвељену, депресивну, тужну, заробљену са тим својим великим проблемом и надасве лошим животом. Важно ми је било да буде жена од крви и меса, зна да има проблем, али се бори. Можда је то данашњим женама тешко да замислимо, али у то време да одете из куће, да будете протерани, да кажу да сте нероткиња и да вас због тога отерају... Сматрам да је њена снага у трпљењу, неизговореним реченицама, паузама, чекању, па на крају и жртвовању", каже Слобода Мићаловић, која у серији игра Симку.

"Добрица Ћосић отвара нешто интересантно. Јесте положај жене очекивано тежак, али има ту и нешто друго – како Аћим долази на свет?

Тако што једна Ката, много пре ових догађаја који су нам пред очима, доводи млинара и роди дете с њим. То је једна неуобичајена слика која има једну врсту необичне еманципованости једне жене. Наравно да су притисци допринели томе да има један неуништиви део сваке од тих жена. Зато се и Симка одлучује на то да с другим роди. Дакле, Ћосић парадоксално еманципује те жене, оне имају слободу, тачније, немањем избора оне имају избор", оцењује Шушљик.

Хајдуци и обичајно право – данашњи поглед на 19. век

"Корени" нас упознају и са хајдуцима. Никола, наратор у роману, а у серији и актер који зна баш све о породици Катић, делује мало анахроно као и његова прича о "Србијици". Човек без јасног порекла, извршилац Аћимових политичких освета, али и сентиментални јунак.

Горан Шушљик, који је и продуцент серије и који игра Николу, примећује да тај лик јесте мало парадоксалан али истовремено и комплексан, али ништа мање реалан.

"С једне стране то звучи романтично – хајдук Никола, заштитник жене. А с друге стране, он убија противнике у име свог газде. Да ли се то данас дешава, верујем да – само у другом облику, софистицираније и углађеније и свудге у свету", каже Шушљик.

Век и по касније, нема хајдука истоветних као Никола. Демографи упозоравају да српска села све више личе на Прерово, али зато што постају пуста. Породица није више иста она заједница као Катићи. А опет "Корени" су и данас занимљиви. У чему је тајна?

"Корени" ме враћају у обичајно право у овом народу, а то је оно што спутава човека да нешто изнедри", каже Ненад Јездић. "Ако имате доминантну фигуру оца који је и власник и корена и иметка и засада и свега, до својих позних година, ви онда млађег блокирате и не дате му да се развија, тако ја то доживљавам и не везујем се за скору прошлост."

"Оно што је мене занимало је однос према политици и почецима неког политичког живота у тој радикалској или обреновићевској Србији 19. века и те неке паралеле које можемо извући и према данашњој Србији и политичким чиниоцима, чињеницама који живе. Да ли смо сви прочитали 'Корене' или 'Време смрти' не знам, али у крајњој линији, 'Време смрти' и 'Деобе' смо и живели", каже Жарко Лаушевић. Оно што га је фасцинирало код Аћима Катића којег тумачи јесте парадокс – како један човек који је политички и друштвено тако успешан приватно је толико несрећан.

Шта су нам открили "Корени"? "Има потребе за разоткривањем 'Корена'?", одговара Шушљик.

Према његовим речима, гледаоци су били узбуђени не само садржајем него и оним што је испод тог садржаја, вероватно јер у "Коренима" постоји нешто архетипско, које је и даље важно и базично исто, чак и гледано савременим очима.